Kako ishranom postići baznost organizma, da li u tome kako mnogi tvrde pomaže soda bikarbona? O tome su se vodile brojne polemike, ali mnoga pitanja ostala su otvorena. O uticaju hrane na kiselost organizma, kao i o autofagiji kao prirodnom procesu govorio je u “RTS Ordinaciju”, dao je dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine.
“Hajde da vas naučim kako se jede čokolada. Uzme se čokolada za kuvanje, crna čokolada, uzme se jedna kockica i jedno tri minuta se ta kockica, kao bombona, rastapa u ustima. Onda uzmemo drugu polovinu kockice i opet tako sisamo. Osećaj za slatko nalazi se u ustima, ne u želucu. I što se duže te male količine zadržavaju u ustima, osećaj slasti će biti prisutan kao da smo pojeli dve, tri table čokolade”, naveo je doktor Ivanov.Koliko je puta nedeljno prihvatljivo jesti meso kako se želudac ne bi opteretio?“Najidealniji proteini su proteini biljnog porekla. Ja znam da je realnost takva da ljudi hoće da jedu meso i vole da jedu meso, ali, u tom slučaju, ta količina mesa treba da bude mnogo manja”, rekao je dr Ivanov i dodao da uz meso treba obavezno konzumirati zeleno lisnato povrće koje je izuzetno alkalno i koje ima bazni efekat na naš organizam.Doktor Dragan Ivanov:
“Sve je lek i sve je otrov, razliku čini doza”.Doktor napominje da su životinjski nutrijenti najveći nutritienti koji zakišeljavaju krv i da kada životinjski proteini uđu u organizam dobije se “metaboličko smeće” koje je izuzetno kiselo i koje zakišeljava organizam.Koliko vode je neophodno popiti tokom dana?“U regulaciji kiselo-bazne krvi i celokupnog organizma, ključno mesto imaju bubrezi. Da bi bubrezi mogli da izvuku te kiseline treba im voda i zato mi svakog dana treba da popijemo oko dve litre tečnosti”, rekao je doktor Ivanov i osvrnuo se na uticaj autofagije i njenog moćnog destva.
“Autofagija ima moćno dejstvo u prevenciji gojaznosti, insulinske rezistencije, šećerne bolesti, infektivnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, regulacije lipida, osvežavanju i detoksikaciji organizma i tome slično”, rekao je doktor Ivanov i dodao da iako autofagija predstavlja “moćni mehanizam koga treba koristiti”, ona nije namenjena svima. Tako osobe koje su pothranjene, osobe koje su na hemioterapiji, deca u pubertetu i trudnice, treba da izbegavaju autofagiju.
Da li je soda bikarbona čudesni napitak koji organizmu može vrati baznost?
“Moje mišljenje je da soda bikarbona nije pravi izbor za alkalizaciju, odnosno za postizanje baznog efekta i dovođenje našeg organizma u bazno stanje. Kada popijemo sodu bikarbonu ona će se u želucu sastati sa hlorovodoničnom kiselinom i automatski će se tu istrošiti. Da bi se hrana svarila sadržaj u želucu treba da bude određene kiselosti, ako stavimo sodu bikarbonu mi ćemo neutralisati kiselinu, posebno belančevine neće moći da se svare.Mikroorganizmi koji ulaze sa hranom neće biti ubijeni od strane hlorovodonične kiseline, tako da soda bikarbona za mene nije pravo rešenje. Ako hoćemo nekim napitkom da alkalizujemo naš organizam onda treba da pijemo sok od limuna i da ga zasladimo medom. I limun i med imaju pozitivan bazan efekat na naš organizam”, istakao je internista.Hrana koja može uticati na povećanje alkalnosti organizma– Limun i drugo voće– Koštunjavi plodovi– Med– Zeleno povrće– Začinsko bilje– Proso, kinoa, amarant– Voda, čajevi, limunada– Kefir, jogurt, kiselo mleko– Avokado, kokos, masline, semenke– Hladno ceđena uljaŠta je kisela, a šta bazna hrana?“Nije kisela hrana ona koja je kisela u ustima, nema ona kiseli efekat na naše telo. Ili hrana koja je kisela u tanjiru pre nego što je mi jedemo. Bazna hrana je kiseli limun, skoro sve voće, pre svega grožđe, lubenice, kajsije, borovnica, breskva, malina i drugo voće”, rekao je doktor Ivanov.Dr Ivanov je istakao da ishrana ne treba da bude bazirana isključivo na konzumiranju alkalne hrane, već da oko 75 odsto treba da bude alkalno, a oko 25 odsto treba da bude hrana koja ima kisele metaboličke produkte. Kao i da je cilj ovakve ishrane postizanje balansa između baza i kiselina u našem organizmu.
“Badem je moj favorit. On je najalkalnije orašasto voće, odnosno koštunjavi plod. Ako neko ima povećanu kiselinu u želucu i dođe do četvrtog badema, kiselina će biti neutralisana”, kaže specijalista interne medicine.Sveža šargarepa i bademi neutrališu želudačnu kiselinu“Pacijentima koji imaju gastritis, njima kažem da svakog dana, odnosno za doručak pojedu od petnaest do trideset sirovih badema, vaša kiselina će biti pod kontrolom, nećete imati pojačanu kiselinu i stvoriće se uslovi za zaceljenje gastritisa, erozije na sluzokoži želuca i čira. Mogu da jedu bademe i presnu šargarepu koja ima isti efekat”, dodao je doktor Ivanov.Da li je odraslom čoveku potrebno mleko i kako ono utiče na stanje kiselosti u organizmu?“Moje mišljenje je da mleko i mlečni proizvodi nisu potrebni odraslom čoveku. Glavni izvori kalcijuma su biljne namirnice, zeleniš, koštunjavo voće, celo zrno žitarica i mahunarke, bundevine smenke, lan, to su sve bogati izvori kalcijuma”, kaže dr Ivanov.Kako izgleda pravilan post koji donosi dobrobit organizmu?“Post je nešto što je izuzetno značajno za naše zdravlje. Osoba koja posti treba za doručak da unosi: voće, integralne žitarice i orašaste plodove. Za ručak je obavezno da uzima salatu, obavezno salatu na početku ručka kako bi stimulisala lučenje enzima i olakšala varenje. Posle salate dolaze mahunarke, krompir, pečurke, kupus, kelj i od tog treba napraviti ručak. Večera – najbolje ništa, a ako neko hoće da večera, ta večera treba da bude što ranija i što lakša”, preporučio je doktor Ivanov.“Na sve savremene bolesti preventivno deluje post. Osoba koja posti osećaće se srećnije, čistije i stvoriće se povoljni uslovi za ono što je najuzvišenije kod čoveka, a to je njegovaduhovna sfera”, zaključio je doktor Ivanov.
Izvor: ALO.RS
