Često se kaže da je žensko srce osetljivije, a to je i naučno dokazana činjenica. Po čemu se razlikuju muško i žensko srce i zašto žensko više boli?Prema rečima kardiologa dr Svetislava Mališića, u nauci je poznato da je srce, kao i svaki drugi organ, različito kod muškarca i žene, i anatomski i fiziološki.
„Žensko srce je manje za oko 60 grama i radi, u proseku, šest do osam puta brže nego srce muškarca. Podložnije je stresu, zbog psihološkog profila žene“, kaže dr Mališić u Danu uživo.
Doktor navodi da kada se govori o specifičnostima ženskog srca, kako u zdravlju, tako i u bolesti, poslednjih dvadeset i više godina u fokusu u kliničkoj kardiologiji se upravo stavljaju te specifičnosti ženskog srca, odnosno odgovora ženskog srca kada su pitanju kardiovaskularne bolesti.On dodaje da su manifestacije kardiovaskularnih bolesti kod žena na neki način drugačije nego kod muškaraca.Razlike u manifestacijama kardiovaskularnih bolesti„U poslednje vreme se češće govori o ishemijskoj bolesti srca, o infarktu srca i angini pektoris. Žene to doživljavaju na drugačiji način. Pa tako bol u grudima nije obavezno prisutan kod žena kada je u pitanju ishemijska bolest srca, ranije se to zvalo predinfarktno stanje“, kaže kardiolog.Prema njegovim rečima žene dolaze veoma često sa tegobama poput zamaranja, nepravilnog rada srca, ubrzanog rad srca, osećaja nedostatka vazduha, osećaja težine u grudima, pa tek na kraju dođe bol kao neka manifestacija koja bi mogla lekarima, da posluži kao neki vodič kako dalje trasirati dijagnostiku i na koji način lečiti takve pacijente.
Lečenje
Dr Mališić objašnjava da pristup nije univerzalan i nije samo u pitanju pol. U toku dijagnostičkog i terapeutskog postupka moraju da se prave razlike.
„Nijedan bol u grudima ne sme da prođe nedijagnostikovano, naročito kod kategorija ljudi koji su izloženi faktoru rizika, poput pušenja, povišenog krvnog pritiska, gojaznosti, fizičke neaktivnosti i naravno genetike“, ističe gost Dana uživo.On dodaje da je najvažnije ono što smo nasledili od roditelja.
„Ako su nam roditelji srčani bolesnici ili dijabetičari, a mi sami smo izloženi faktorima rizika, postoji velika verovatnoća da ćemo i mi u nekim godinama razviti neku kardiovaskilarnu bolest“, kaže dr Mališić.Na pitanje da li „loša“ genetika može da se ublaži, doktor odgovara da čovek treba da se trudi da vodi jedan umeren i disciplinovan život.Kako i sam kaže “ to je lako reći, a teško uraditi u ovim vremenima gde smo svi izloženi raznim stresovima“.„Čovek mora da se posveti sebi. Kako se neguje spolja, tako treba i da se neguje iznutra. To je savet koji dajem pacijentkinjama“, ističe doktor.
On naglašava da se mora voditi računa o načinu ishrane, da se izbegavaju rizična ponašanja, u smisli preteranog pušenja, uzimanja alkohola, psihostimulativnih sredstava i antidepresiva.„Naročito je važno kod žena naglasiti da je jedan od veoma bitnih faktora rizika uzimanje oralne kontracepcije, koja povećava rizik od nekih tromboembolijskih događaja koji su u velikom procentu zastupljeni upravo kod žena koje koriste oralna kontraceptivna sredstva“, kaže dr Mališić.Žene su zaštićene u reproduktivnom perioduAko pratimo prirodan sled događaja i fiziologiju žene, može se reći da su ženje pošteđene kardiovaskularnih bolesti upravo zbog hormonske aktivnosti.„Žene u reproduktivnom periodu ne moraju da brinu da će im se desitio infarkt srca ili neka ozbiljnija organska kardiovaskularna ili cerebrovaskularna bolest“, naglašava dr Mališić
Međutim doktor kaže da „kada žena uđe u menopauzu, kada prestane menstrualni ciklus, i kada prestane ta hormonska protekcija, žene se po faktorima rizika izjednačavaju sa muškarcim“ .Šta je još doktor rekao o razlikama između muškog i ženskog srca, pogledajte u videu na N1 TV.
izvor: N1
