Prošlo je samo tri godine od pandemije kovida-19. Najveći teret izneli su zdravstveni radnici koje smo zvali herojima. U narednoj priči, rađenoj u sklopu letnje studentske radionice N1, pogledajte da li smo one kojii svakodnevno brinu o nama ponovo uzeli zdravo za gotovo
Deset godina utrošenih u viosko obrazovanje u sferi medicine nije vredno, kaže doktorka koja je želela da ostane anonimna. Tvrdi da i pored visokog proseka ne može da dobije ono što želi, da bira, niti da radi uopšte.
„U jednom trenutku će nestati lekara iz Srbije, mislim svi ćemo na kraju otići jer ne dobijamo ne samo ono što želimo već kao prvo poštovanje, a tek onda i ono što želimo“, kaže ona
Dodaje da zaposlenje ipak dolazi lako, ali ne svima.„Naravno, pre će se zaposliti deca lekara, svi to znaju, svi oni su dobili posao. Na svim klinikama uvek imate isto prezime i prosto to je znano i to je oduvek i postojalo“, ukazuje.U prilog tome ide i statistika ((Ognjena Radonjića, redovnog profesora na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ivana Ostojića, svetskog stručnjaka za ekonomiju, tehnologiju i inovacije)), objavljena u julu ove godine na portalu „Velike priče“.„Svake godine ostanemo bez 26,2 milijarde dolara ili 53 posto BDP-a Srbije“, naveli su Radonjić i Ostojić.
Iz Srbije se ljudi trajno iseljavaju. Zemlje u koje odu, dobiju školovane, a da nisu uložili ni dinara u njih, a Srbija beleži gubitak.„Pretpostavljamo da Srbiju godišnje napusti 45.000 građana. Takođe, prema nekim procenama četvrtina od ovog broja su visokoobrazovani. Dakle, u našem slučaju, Srbiju godišnje napusti 11.250 visokoobrazovanih i 33.750 sa završenom srednjom školom“, objavio je Nedeljnik.A zašto mladi medicinari odlaze? Koji je glavni razlog?„Jedna grupa upisuje određene fakultete, konkretno Medicinski i ima par još tehničkih fakulteta, sa idejom da kad završe fakultet odu u inostranstvo. Najveći i najvažniji razlog za to jeste upravo nemogućnost zapošljavnja. Lakše će da dođu do posla u svojoj struci, da li je to baš onaj posao ili ona vrsta specijalizacije koju su želeli, to ostaje kasnije da se vidi“, kaže Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva.
Osim odlaska mladih, kaže da je problem što odlaze i iskusniji.„Ako se dozvoli da svi ti ljudi, ne samo najmlađi, nego iz starije i srednje generacije odu i napuste zdravstvne ustanove, neće više biti ni dobrih mentora, tako da nećete moći da edukujete te mlade naraštaje“, navodi Rakić.Na pitanje N1 upućeno mladoj doktorki, da li je tužna što mora da ode iz svoje države, ona odgovara:„Jesam, imam dosta prijatelja ovde, život u suštini. Nije mi lako da priznam da prosto, bukvalno bih otišla bilo gde. Nije da ja sad biram, da izvoljevam, nego bih zaista otišla bilo gde samo da nije ovde i to me čini ekstremno tužnom zato što je zaista nepodnošljivo“, kaže doktorka koja nije želela da joj se otkrije identitet.
Ove godine oko 500 mladih počeće da studira medicinu. Pitanje je da li će se oni koji postanu lekari uputiti ka aerodromu ili će ipak otići u naše bolnice gde će ostvariti ambicije koje su ih nagnale da izaberu ovu struku.
izvor: n1
