Iz redova Srpske napredne stranke sve češće se može čuti da bi cenzus za naredne parlamentarne izbore mogao da bude vraćen na pet odsto, a politički analitičari saglasni su u oceni da praksa promene izbornih pravila neposredno pre izbora ili u godini izbora generalno nije dobra, dodajući da bi taj potez za SNS mogao da bude i mač sa dve oštrice
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević u razgovoru za N1 navodi da bi nenameravana posledica takve odluke vlasti bilo ukrupnjavanje na opozicionom polu političkog spektra.
„Sa cenzusom od tri odsto možemo da zamislimo situaciju u kojoj bi se partije sa desnice poput Dveri, Zavetnika ili Novog DSS-a potencijalno igrale s tim da na izborima nastupe i samostalno. Ukoliko bi, pak, cenzus bio podignut na pet odsto, pojedinačni nastup bio bi rizičan za svaku od tih stranaka i mi bismo onda mogli da očekujemo da bi ih to podstaklo da na narednim izborima nastupe zajedno i lako preskoče izborni prag“, napominje Vučićević
Prema njegovim rečima, to važi i za partije na građanskom polu opozicionog spektra, jer bi i na toj strani, dodaje Vučićević, podizanje cenzusa moglo da vodi lakšem i jednostavnijem stvaranju koalicija.„Ukoliko se desi da između tih opozicionih prvaka ne postoje neke velike surevnjivosti koje bi sprečavale da zajednički nastupe na izborima, onda bi SNS možda i odustao od ideje da podigne cenzus na pet odsto. Poigravanje s izbornim institutima, čak i kada akteri misle da to rade ciljano, može da se vrati kao bumerang i zapravo da ih ošteti. Ne bi bilo ni prvi ni poslednji put u izbornoj reformi da promena ima nenameravane posledice“, zapaža Vučićević.
„Ne bih čvrsto tvrdio da će do podizanja visine izbornog praga uopšte i doći ukoliko SNS ne bude siguran da mu ta promena definitivno odgovara. To kažem zato što podizanje cenzusa sa tri na pet odsto kod racionalnih aktera neminovno vodi ka jednoj vrsti ukrupnjavanja. One partije koje imaju podršku dva do tri odsto glasača u slučaju podizanja cenzusa verovatno ne bi samostalno izlazile na izbore“, kaže Vučićević.Podsticaj za stranke da nastupe u širim koalicijamaDa bi eventualno povećanje cenzusa ubrzalo proces stvaranja koalicija smatra i izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar.„Političke stranke bi dobile podsticaj da smanje rizik neprelaska cenzusa tako što bi nastupile na širim koalicionim listama. Dakle, došlo bi do blagog ukrupnjavanja na ‘ulazu‘ u politički sistem, odnosno u procesu kandidovanja, gde bi se smanjio broj izbornih lista“, ocenjuje Klačar za N1.Većina evropskih zemlja ima cenzus pet odsto i višeIzborni prag od tri odsto ili manje ima deset evropskih država, cenzus između tri i pet odsto ima sedam zemalja, dok 22 države imaju pet odsto i više.Kad je reč o državama bivše Jugoslavije, najniži cenzus imaju Crna Gora i Bosna i Hercegovina – tri odsto, Slovenija ima četiri, a Hrvatska pet odsto. Severna Makedonija je podeljena na šest dvadesetomandatnih jedinica, pa praktično umesto cenzusa ima prirodni prag.Kako kaže, u pogledu reprezentativnosti parlamenta, odnosno na „izlazu“, ne bi bilo dramatičnih promena, a u prilog tome navodi dva razloga.
Eventualnu odluku vlasti da uoči izbora ponovo izmeni visinu izbornog praga Klačar vidi dvojako – kao izostanak koherentnog pristupa izbornoj reformi i kao deo izbornog inženjeringa, u kome se, kako kaže, elementi izbornog sistema menjaju shodno kontekstu i političkim ciljevima.„Ako bi se sada cenzus vratio na pet odsto, to bi bio znak da vladajuća koalicija želi da umanji politički pluralizam koji je nastao posle aprilskih izbora 2022. godine. I obratno, vladajuća koalicija je spustila cenzus 2020. godine želeći da podstakne pluralizam u kontekstu najavljenog bojkota izbora te godine“, primećuje Klačar.
Odgovarajući na pitanje kome bi izmena cenzusa mogla da nanese najveću političku štetu, Klačar navodi da bi to mogle da budu stranke i organizacije koje imaju podršku znatno ispod pet odsto i nizak koalicioni potencijal, odnosno oni akteri koji „teško sklapaju i dogovaraju koalicije“.„Izvesno je da bi opozicija trebalo da se ukrupni u slučaju podizanja cenzusa i da bi najgori scenario za nju bio da do tog ukrupnjavanja uopšte ne dođe jer je pet odsto glasova veoma respektabilan broj. Istovremeno, i vlast je najavila potencijalno samo jednu veliku listu što bi značilo da se za birače može očekivati jasna politička ponuda, visok nivo identifikacije i samim tim manje rasutih glasova“, zaključuje Klačar.
izvor: n1
