Ako pacijent u državnoj ustanovi dobije termin za operaciju kuka ili kolena za tri, četiri, pet godina, može da sačeka, dok trpi velike bolove i otežano funkcioniše ili da zahvat plati u privatnoj klinici, gde će ga najverovatnije sačekati isti hirurg. Tamo usluga može da košta i do 10.000 evra. Međutim, strani državljani, odnosno svi oni koji nemaju zdravstveno osiguranje naše zemlje, u Institutu za ortopediju „Banjica“, ustanovi u kojoj se i do 2028. čekaju operacije, mogu platiti ugradnju implantata kuka ili kolena. Ova usluga pacijenta košta „simboličnih“ 7.500 evra, skuplje nego u većini privatnih zdravstvenih klinika.
Od gotovo 12.000 ljudi, koliko ih je na listama čekanja Instituta „Banjica“, najkasniji zakazani pacijenti za ugradnju proteze kuka i kolena, na spisku su za mart, 2028. godine.
Kako je već decenijama poznato da su u našoj zemlji ortopedske operacije u privatnim ustanovama među najskupljim, za većinu građana odlazak kod privatnog hirurga je čist luksuz. Iz tog razloga, hiljade ljudi trpi bolove, godinama su onesposobljeni za rad, hodaju uz pomoć štaka, a neki su već u invalidskim kolicima, dok malobrojni, nažalost, i ne dočekaju ulazak u operacionu salu.
Upućivanje na privatnu praksu, sa druge strane, kod pacijenata izaziva vrtoglavicu nakon što dobiju cenovnike. U zavisnosti od vrste bolesti i faze u kojoj se nalazi, operacija kolena, odnosno ugradnja proteze, u privatnim klinikama košta od 400.000, 700.000, 800.000, pa do 1.066.800 dinara (oko 10.000 evra), dok je proteza kuka od 700.000 do 1.333.800 dinara.
Operacija privatno 6.000 evra
“Nekada sam se bavila sportom, a sad ne mogu da hodam. Krećem se uz pomoć dva štapa, a operaciju kolena čekam već četiri godine. Do kad da se kljukam analgeticima, dok mi se želudac ne raspadne. Liste čekanja su ogromne, a tačno je da su nameštene. Na taj način nas nateraju da se operišemo privatno, ali koliko ljudi to može da finansira? Evo, ja prva ne mogu. Proverila sam i koštalo bi me 6.000 evra jedno koleno, odakle mi toliki novac? Neka, sačekaću. Ne znaju oni koliko sam tvrdoglava. Ako misle da ću umreti pre operacije, varaju se, jer planiram da živim bar do 95.!” kaže Milena K. (73), pacijentkinja sa kojom smo razgovarali ispred Instituta „Banjica“, a koju već godinama bole oba kolena.
Naime, u jednoj beogradskoj privatnoj klinici (naziv poznat redakciji) u kojoj radi većina ortopedskih hirurga sa Instituta „Banjica“, operacija kuka je oko 7.000 evra, dok je u njihovoj, matičnoj državnoj ustanovi 7.500 za strane državljane, tačnije za pacijente koji nemaju zdravstveno osiguranje.
„Operacije kuka ili kolena koje se naplaćuju, obavljaju se van radnog vremena, a moguće su samo za strance ili ako nemate naše zdravstveno osiguranje. Cena operacije kuka je 7.500 evra, a pre toga Vam je neophodan pregled“, rekla nam je ljubazno medicinska sestra na Institutu „Banjica“ kad smo pozvali da se raspitamo za „cenovnik“.
„Operacije koje smo naplaćivali, ako bi pacijent hteo preko reda, radili smo isključivo subotom. Tada je svako mogao da plati, ko je želeo, i naravno imao sredstva“, kaže za Nova.rs prim. dr Branko Sbutega, specijalista ortopedske hirurgije u penziji, koji je radni vek proveo u ovom Institutu.
Za pare operišu i vikendom
Podsetimo, na društvenim mrežama se pre tri godine, u sred najžešćeg talasa pandemije koronavirusa, pojavila informacija da na Institutu “Banjica”, građani mogu da se operišu bez čekanja, ali da za to moraju da izdvoje oko 4.000 evra, a određena intervencija, o kojoj je tada bilo reči, bila je plaćena 443.981,01 dinara.
Međutim, pravo na „preskakanje reda“, odnosno plaćanje operacije van radnog vremena, kako tvrde na Institutu, sada imaju samo stranci, građani bez zdravstvenog osiguranja, dok se ostali upisuju na listu čekanja.
„Upućuju pacijente na privatne klinike“
Zbog kilometarskih listi, ministarka zdravlja Danica Grujičić, nedavno je izjavila da lekari namerno upisuju sve pacijente na listu, kako bi one koji zaista ne mogu da se kreću, usmerili na privatnu praksu, jer oni ne mogu da čekaju.
„Osnovni problem je što se svako stavi na listu čekanja, trebalo, ne trebalo u tom trenutku… Kad vi normalno funkcionišete, popijete diklofenak ili nešto, ali mislim da se ti pacijenti namerno prate, da bi oni ljudi koji zaista ne mogu da hodaju, bili prinuđeni da to plate to u privatnim zdravstvenim ustanovama“, rekla je ministarka.
Na njenu opasku reagovali su pacijenti, koji predlažu da ministarka zdravlja sa privatnim zdravstvom pod hitno dogovori saradnju.
“U srpskom društvu godinama slušamo poštapalicu ‘lista čekanja za kuk ili koleno je sedam do 10 godina’. Činjenica da je nekome indikovana operacija i da čeka godinama je katastrofalna, a pacijente ne interesuje ko je tu kriv. Imamo četiri opcije: ljudi odu kod privatnika ili nađu vezu ili daju mito ili trpe. To su sve situacije koje pogoduju korupciji. Sa stanovišta pacijenata, osnovni problem je što lekari kažu da iako ih boli, od tog bola neće umreti, pa nek trpe. Ministarka bi trebalo da sedne sa ljudima koji rade u privatnoj praksi i da nešto dogovori, kako bi svi bili zadovoljni, kao što su uradili sa kataraktom”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata.
izvor: nova
