Nemačka državna ministarka za Evropu i klimu Ana Lirman u intervjuu za Juropian Vestern Balkan istakla je da bi prihvatanje francusko-nemačkog predloga od strane Kosova i Srbije unapredilo odnose, podstakao proces normalizacije i uklonio prepreke ka EU.Kako vidite trenutne pregovore Srbije i Kosova? Verujete li da će prihvatanje francusko-nemačkog predloga poboljšati situaciju?Napredak ka održivoj normalizaciji između Kosova i Srbije je hitniji nego ikada. Evropski predlog, koji je zasnovan na nemačko-francuskoj inicijativi, jedinstvena je prilika i za Srbiju i za Kosovo. Prihvatanje predloga bi suštinski i održivo unapredilo odnose između zemalja. To može podstaći proces normalizacije u interesu njihovih građana. To bi uklonilo prepreke na putu daljih integracija u EU i ekonomskog razvoja. A to bi svakako bio politički i ekonomski podsticaj za čitav region Zapadnog Balkana, koji koči ovo nerešeno pitanje. Sve članice EU se nadaju da će Srbija i Kosovo iskoristiti ovu istorijsku i jedinstvenu priliku. Evropa prihvata region kao nikada ranije: naše ruke su širom otvorene, ali nam je potrebno da obe strane deluju konstruktivno.Srbija je i dalje jedina zemlja kandidat koja nije usklađena sa spoljnom politikom EU. Procenat približavanja Srbije EU tokom 2022. godine pao je sa 62 na 48 odsto zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Da li je usklađivanje sa spoljnom politikom EU prema Rusiji neophodno za dalji napredak Srbije ka EU, iz nemačke perspektive?Ruski brutalni i ilegalni agresijski rat protiv Ukrajine suštinski je promenio geopolitičke uslove pod kojima Srbija teži članstvu u EU. Rusija flagrantno krši Povelju UN i ugrožava bezbednost u Evropi – uključujući Balkan. To su razlozi za snažne sankcije koje su Evropska unija, SAD, Velika Britanija i mnogi drugi partneri uveli Rusiji. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU važan je deo procesa pridruživanja. To svedoči o činjenici da država deli vrednosti EU. Pozdravljamo da Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo sprovode sankcije EU protiv Rusije. Kao zemlja kandidat, očekujemo da će se Srbija obavezati na sličan način. Usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom, pre svega prema Rusiji, ključno je za dalji napredak Srbije na putu ka EU.Mnogi veruju da će geopolitička situacija u Evropi zbog rata u Ukrajini pomeriti fokus EU sa demokratije u regionu. Kako vidite trenutno stanje demokratije u regionu i mislite da će demokratija i vladavina prava ostati centralni stubovi procesa pridruživanja EU?Evropska unija je zajednica zajedničkih vrednosti i principa. Demokratija je najosnovniji princip koji dele i podržavaju zemlje članice EU. Kao i vladavina prava, ona je deo takozvanih Kopenhaških kriterijuma iz 1993. za članstvo u EU. Ovo se nije promenilo i neće se promeniti. U tom pogledu, u zemljama Zapadnog Balkana još uvek ima posla, što se vidi i u godišnjim izveštajima Komisije EU.
Prošle godine je bilo nekoliko predloga za reformu politike proširenja EU, kao što je fazno pristupanje. Šta mislite o ovom predlogu i kako će on unaprediti proces proširenja zemalja Zapadnog Balkana?Krajnji cilj procesa proširenja je da obezbedi stabilnost, mir i prosperitet celoj Evropi i da poboljša živote ljudi. To je razlog podrške Nemačke i drugih država članica proširenju EU uopšte, a posebno težnjama Zapadnog Balkana. Ipak, svi znamo da put ka pridruživanju zahteva strpljenje, trud i posvećenost. Stoga pozdravljam diskusiju. Želimo da pokažemo ljudima u zemljama kandidatima koliki su napredak već postigli na ovom putu. Reč je o konkretnim i „opipljivim“ poboljšanjima koja već imaju pozitivan uticaj na živote ljudi – poput učešća u programima EU pre punopravnog članstva i pristupa značajnim pretpristupnim fondovima
Poslanici Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova Hisen Beriša i Driton Seljmanaj kažu da nemaju ideju kakav dogovor može da se postigne 27. februara u Briselu, napominjući da francusko-nemački plan nisu ni videli, prenosi Albanijan post.Poslanici DPK I DSK ističu da je aktuelna vlast „najnetransparentnija u vezi dijaloga”, kao da i neće prihvatiti nikakav sporazum koji donosi samo „de fakto” priznanje Kosova od strane Srbije.„De fakto priznanje, je formula koja je regulisala odnose dve Nemačke, za ujedinjenje u budućnosti, to je preambula teksta koju propagira premijer Aljbin Kurti, to je plašt obmane srpskih falangi u sadašnjoj kosovskoj vladi“, rekao je Beriša. Beriša je naglasio da “status kvo” favorizuju aktuelne vlade na Kosovu i u Srbiji.„Ne glasam ni za jedan dokument koji nastavlja srpski ’status kvo’ na Kosovu“, kaže Beriša.Ni za poslanika Demokratskog saveza Kosova Dritona Seljmanaja eventualni dogovor u Briselu ne bi bio dobrodošao bez međusobnog priznanja.„Ono što smo mi kao DSK tražili jeste da rešenje bude uzajamno priznanje. Bez ovoga, proces dijaloga sa Srbijom nije zatvoren, naprotiv. Francusko-nemački plan nismo ni videli, pošto ga premijer Kurti nije doneo u Skupštinu da ga vide poslanici. Prihvatio je dokument koji je samo on video“, rekao je Seljmanaj.Na pitanje da li će DSK biti za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, pre konačnog dogovora koji traže EU i SAD, bivši potpredsednik Vlade Seljmanaj ističe da se prema međunarodnim sporazumima Vlada treba odnositi sa najvećom ozbiljnošću.„Za sastanak 27. februara nemamo pojma o čemu će se razgovarati i kakav će biti dnevni red. Šest puta smo izveštavali o Vašingtonskom sporazumu dok smo bili u vladi. Premijer nas ne izveštava o procesu dijaloga, nemamo pojma kakav će dogovor biti postignut. Ovo je najnetransparentnija vlada povodom procesa dijaloga“, dodao je Seljmanaj.Premijer Kurti i predsednik Srbije Vučić sastaće se 27. februara u Briselu sa glavnim evropskim diplomatom Boreljom.
Izvor: kosovoonline
