Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da najnovija reakcija EU u kojima poziva Beograd da “de fakto” prizna Kosova predstavlja opciju “uzmi ili ostavi”, dok politikolog Aleksandar Đokić smatra da bi se uz obezbeđivanje političkih prava srpske zajednice, dobila jasna evropska perspektiva i trajan mir na Balkanu.
On ukazuje na formulaciju, a to je želja Evropske komisije, da Srbija isporuči, a ne da prizna.
„To su su dve različite stvari i tu se kod nas već počinje sa manipulacijama“, rekao je Janjić.
Konkretno, Janjić smatra da se radi o sprovođenju tri dokumenta koje je ostavila tzv. Velika petorka ili zemlje Kvinte: Ugovor o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije koji je potvrđen od Evropske unije na sastanku ministara spoljnih poslova, o čemu je raspravljano u Ohridu, „Mapa puta“, o kojoj se debatovalo u Ohridu i koja nije dovršena, i na kraju primena principa Nacrta statusa za asocijaciju opština sa većinskim srpskim stanovništvom, odnosno Zajednica srpskih opština.
Faktički se traži da se prihvate ovi dokumenti i da se isporučuje. To ne znači ono Vučićevo ‘neću priznati’, to niko ne traži. Traži se da ‘isporuči'“, kaže Janjić i dodaje da bi posle ovog mogao da se pojavi još jedan novi dokument.
Potpis nije neophodan
Govoreći o Prištini, isporučivanje zacrtanog značilo bi nemogućnost da previše prepravljaju ono što je već usvojeno, pre svega kada je u pitanju Zajednica srpskih opština.
S druge strane, od Srbije se očekuje da prestane sa politikom nepriznavanja i otpriznavanja.
Janjić ukazuje na problem, a to je da se stvari rešavaju mirnim putem, nikako nasiljem, što nije bio slučaj na Kosovu, pogotovo ove godine.
Janjić ističe da, po pravilima Bečke konvencije, u diplomatiji nije neophodno da se potpiše, već je dovoljno da se usmeno ili javnim saopštenjem složi sa dogovorenim, bilo da se radi o Kurtiju, Vučiću, vladi, glavnom pregovaraču…
„Možda će posle svega što se dešavalo Evropska komisija tražiti neki drugi akt prihvatanja ova tri dokumenta, jer imaju loša iskustva“, kaže.
Ne postoji formulacija za de fakto, ali postoji Republika Kosovo
Janjić kaže da ne postoji formulacija za de fakto priznanje ali da to znači da Srbija tako potvrđuje postojanje Republike Kosovo.
„Nema više tzv. Kosova, Kosova i Metohije, Kosova sa zvezdicom. Od tog časa postoji Republika Kosovo i sa njom se vode pregovori o normalizaciji. Znači, posle mape puta se pristupa prihvatanju pravno-obavezujućeg dokumenta. To pravno znači da pravno ulazi u fazu legalizacije“, ocenio je Janjić.
On kaže da je deo tog procesa i otvaranje kancelarije za vezu. Sada postoji u prostorijama EU, ali ubuduće trebalo bi da budu samostalne kao što je bio slučaj u Hrvatskoj, dok bi u Beogradu Kosovo trebalo da otvori svoju samostalnu kancelariju u punom sastavu i kapacitetu.
„Ta kancelarija bila bi opremljena da obavlja i važne konzularne poslove“, smatra sagovornik N1.
Sporazumi o kojima se ne priča
Janjić kaže da se u slučaju neispunjavanja dogovora očekuju kaznene mere. On posebno ističe da su za Srbiju jako važna dva sporazuma koja se gotovo ne pominju, a to su o kulturnom nasleđu i o položaju Srpske pravoslavne crkve (SPC).
„Primetno je da se niko ne bavi tim sporazumima. I Priština i Beograd, ali i Lajčak ne pokazuje incijativu, najverovatnije da se nikome ne bi zamerio“, ocenjuje Janjić.
On navodi da bi Kosovo ovo da reši svojim zakonima, što je protivno mapi puta i putu ka normalizaciji. Prema njegovim rečima, sporazumom o kulturnom nasleđu štitimo se od toga da naše nasleđe ne postane samo kosovsko nasleđe.
„Pošto Crkva nije pregovarač, neko mora u njeno ime da stavi na sto razgovore o statusu SPC. Sa ovim dokumentima se zaokružuje manjinska zaštita Srba. Naprednjacima je, kako stvari stoje, politički važna Zajednica srpskih opština i ona je za njih glavni domet“, navodi Janjić.
Janjić kaže da se sledeće godine očekuje da se stigne do kraja puta kada će se pojaviti potreba za institucijom poput Srpskog nacionalnog veća koje bi bilo neka vrsta koordinacionog tela za Srbe.
Đokić: Priznanje donosi jasnu evroperspektivu i trajan mir
Prestanak blokade Kosova za ulazak u međunarodne organizacije, od strane Srbije, svakako predstavlja faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, bez potrebe da se to pravno formuliše u republičkom ustavu ili da dođe do potpisivanja međunarodnog sporazuma o međusobnom priznanju, kaže za N1 politikolog i analitičar Aleksandar Đokić.
On kaže da je ono što je eksplicitno rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom boravka u Beograda, bilo već implicitno razumljivo i iz samog Ohridskog sporazuma, koji je Beograd verbalno prihvatio, ali ga nije potpisao.
izvor: n1
