Davnih devedesetih godina novopazarska sanitarna deponija “Golo brdo” ljudima je predstavljena kao najsavremenija tog tipa u Srbiji.Međutim, ubrzo nakon što je počela sa radom usledili su problemi sa odlaganjem otpada, širenjem neprijatnih mirisa i učestalim požarima zbog nagomilanog smeća.O zatvaranju “Golog brda” priča se godinama , ali je deponija koja zagađuje prelepu prirodu i dalje tu.Osim što predstavlja opasnost po životnu sredinu, posebno po obližnju reku Jošanicu i podzemne vode, lokacija deponije u brdima ne čini je lako pristupačnom. Smeće se ovde pali samo od sebe zbog hemijskih reakcija otpada.
Ti požari tinjaju već dve decenije, opasan dim koji nastaje stiže i do Novog Pazara, dok je je najteže meštanima obližnjih desetak sela, a najviše selima Čašić Dolad, Nadumice, Crkvine, Raduhovce, Kruševo i Kožlje kojima je deponije izgrađena “na pragu”.Najnoviji problem sa ovom deponijom zadesio je Novopazarce početkom avgusta, kada je otpad ponovo goreo. Zbog otrovnog dima koji se nadvio nad okolnim seoskim naseljima Gradski štab za vanredne situacije proglasio je vanrednu situaciju dok se situacija ne sanira.
Kako su tada istakli nadležni, iako je požar ugašen, radi predostrožnosti dopremana je zemlja kojom se užareno tlo zatrpavalo kako ne bi došlo do ponovnog paljenja.– Vatra tinja, pa se razbukta, pa se smanji. Na deponiji su svakodnevno cisterne sa vodom, kojom odvajamo deponiju od šume. Veliki problem prilikom gašenja bio je snažan vetar, koji dodatno razbukti požar. Mi smo mogli da intervenišemo na deonicama gde je požar tek kad se vetar malo smiri – rekao je tada Faruk Suljević, direktor JKP “Gradska čistoća”.On je ukazao na to da su razlozi učestalih požara na ovoj deponiji visoke letnje temperature, kao i metan, koji se iz donjih delova deponije probija do vrha.
Zabrinuti meštani tvrde da otpad koji se tu deponuje gori decenijama, tačnije od početka rada deponije, ističući da je problem eskalirao poslednjih godina od kada su požari konstantni. Kažu i da su posledice ekološkog zagađenja počeli da osećaju i na svojoj koži. Zemlja na kojoj uzgajaju letinu im je zatrovana, stalno se oseća smrad, a više ljudi je obolelo je od kancera.Obrušavanje smeća
Opasnost od ove deponije nije samo ekološka, već i neposredna od obrušavanja nagomilanog smeća. Tako se 2018. godine smeće obrušilo na bageriste koji su radili na gašenju požara i sanaciji deponije.– Prilikom ravnjanja deponije bagerom došlo je do obrušavanja ogromne količine smeća koja je mašinu nosila gotovo stotinak metara. Vozač bagera, radnik firme koju smo nedavno angažovali za saniranje deponije, nije uspeo da iskoči – saopšteno je iz JKP “Čistoća”.Plan sanacije novopazarske “ekološke bombe”Za ovu “ekološku bombu iznad grada”, kako lmeštani Novog Pazara nazivaju ovu deponiju, više od decenije traži se rešenje. S obzirom na to da je u pitanju sanitarna deponija, kao mogućnost provlači se i rekultivacija. To bi podrazumevalo izmeštanje smeća iz jedne u drugu kasetu, zatrpavanje zemljom, ozelenjavanje te površine, odnosno vraćanje u stanje pre izgradnje deponije.izvor: agencije
