Direktorka službe informisanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandra Beslać rekla je da Republika Srbija i RFZO imaju potpisane bilateralne sporazume sa 21 državom o mogućnosti korišćenja zdravstvenog osiguranja za vreme privatnog boravka u inostranstvu o trošku RFZO.
Kako je objasnila Aleksandra Beslać za Tanjug, osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za vreme privatnog boravka u inostranstvu imaju pravo na zdravstvenu zaštitu o trošku RFZO samo u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći, a radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje, preneo je RTS.Postupak je jednostavan i sastoji se od dva koraka, dodala je ona.„To znači da fond ima potpisane bilateralne sporazume sa 21 državom, to su na primer Turska, Tunis, Nemačka, Austrija, ali i zemlje u okruženju BiH, Severna Makedonija, Hrvatska, Crna Gora. To konkretno za osiguranike znači da je potrebno da sa validnom zdravstvenom karticom odu kod svog izabranog lekara, koji će im izdati potvrdu. Potvrda se izdaje na osnovu zdravstvenog kartona, što znači da odabrani lekar utvrđuje da u proteklih 12 meseci nije bilo hroničnih ni akutnih oboljenja. Kada dobije potvrdu, osiguranik zajedno sa zdravstvenom karticom odlazi u filijalu RFZO, po tzv. dvojezični obrazac koji se izdaje u najkraćem roku“, objašnjava ona.
Kako je istakla, da bi se ostvarilo ovo pravo, potreban je dvojezični obrazac i on se izdaje potpuno besplatno od strane RFZO, traje 90 dana i za njega može da se aplicira nekoliko puta godišnje.Sa kojim zemljama Srbija ima potpisan sporazumSrbija ima potpisan sporazum sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Holandijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Rumunijom, Slovačkom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Slovenijom, Turskom i Tunisom, ali i sa provincijom Kvebek.Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna je samo zdravstvena knjižica i putna isprava.
Na pitanje Tanjuga ukoliko se desi zdravstveni problem, kakva je procedura kada imamo dvojezični obrazac, odgovara. „Kada nastane medicinska urgencija, lekar specijalista utvrđuje na licu mesta hitnost situacije. Nakon dobijene pomoći u zemlji sa kojom imamo sporazum, procedura osiguranika ne postoji, tačnije on nema nikakvih obaveza, dalje sva vrsta refundacije vrši se na osnovu bilateralnih sporazuma“, dodala je ona.Osiguranik RFZO kome je pružena hitna medicinska pomoć u državi sa kojom Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju nastale troškove plaća sam, a pravo na refundaciju ostvaruje samo ukoliko mu je pre odlaska u inostranstvo izdata potvrda, a po povratku u zemlju zahtev za naknadu troškova podnosi RFZO-u, uz prilog originalne računske i medicinske dokumentacije.„Sa zemljama sa kojima nemamo bilateralne sporazume, kao što je Grčka i Španija, Egipat i Portugal, procedura je veoma slična. Ona podrazumeva da opet pred sam odlazak idete kod svog izabranog lekara, dobijate potvrdu koja garantuje da niste imali akutna ili hronična oboljenja prethodnih 12 meseci i odlazite u Filijalu gde dobijate jedan malo drugačiji obrazac“, dodala je ona.Sa tim obrascem i sa putnom ispravom i zdravstvenom karticom putujete u zemlje gde nemamo potpisane sporazume.
Šta ako u inostranstvu imamo medicinsku urgencijuKako je objasnila, u slučaju da nastane medicinska urgencija, potrebno je da po povratku u zemlju, radi refundacije troškova, Fondu podnesete svu medicinsku dokumentaciju i original račune, ali i obrazac koji ste uzeli pred sam put.Beslać je rekla da to da li su pokriveni svi troškovi, sve zavisi od troškova koji su nastali, intervencija koje su urađene, a komisija u okviru Fonda proučava čitavu tu dokumentaciju. Zakonski rok u kojem komisija treba da donese odluku o refundaciji je 60 dana. Kako je objasnila, prošle godine je više od 50.000 ljudi apliciralo za obe vrste obrazaca.Na pitanje Tanjuga šta treba da znaju građani kada uzmaju komercijalna osiguranja kod određenih osiguravajućih kuća, Beslaćeva savetuje da budemo pažljivi.„Treba da budu pažljivi i obazrivi o tome, da vide šta osiguranje obuhvata, da se vidi čitava polisa, do kog iznosa pokriva troškove i uopšte da se proveri saradnja te osiguravajuće kuće sa zemljama u koje se putuje“, dodala je ona.
Ona je dodala da građani koji imaju neke hronične bolesti, alergije, a na putovanju se dogodi neki problem, mora da provere da li snose sve troškove sami ili će da plati osiguranje kod osiguravajuće kuće.
izvor: n1
