Novi Pazar / Beograd, jul 2025. — Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno kritikovao Rasima Ljajića, bivšeg ministra i dugogodišnjeg lidera u Sandžaku, politička scena u Novom Pazaru doživela je nagli zaokret. Vučićeva izjava da „nema para za Univerzitet dok se lokalni lideri ne dogovore“ bila je više od budžetske opaske — bila je signal za političku redistribuciju lojalnosti.
🔥 Vučićev napad kao okidač
Vučić je optužio Ljajića za pasivnost i indirektnu odgovornost za studentske blokade i napade na policiju, čime je otvorio prostor za nove političke aktere da se pozicioniraju kao branioci državnog poretka. U tom kontekstu, Husein Memić i Nihat Biševac brzo su reagovali — ne samo osudom nasilja, već i konkretnim razvojnim projektima.
🏗️ Memić i Biševac: Lojalnost kroz infrastrukturu
Ugovor o izgradnji Omladinskog centra u Hadžetu, koji su potpisali Memić i Biševac, nije samo investicija u mlade — to je simbol političke stabilnosti i institucionalne lojalnosti. Dok se protesti nazivaju „politički organizovanim“, Memić poručuje da „ovo nije studentski bunt, već pokušaj destabilizacije“.
„Napadi na policiju su neprihvatljivi. MUP je postupao profesionalno, a mi nastavljamo da gradimo,“ izjavio je Memić.
🧠 Strategija: Marginalizacija Ljajića, afirmacija novih lojalista
Vučićeva kritika Ljajića otvorila je prostor za redistribuciju političkog uticaja u Sandžaku. Memić i Biševac se profiliraju kao novi pouzdani partneri režima, spremni da balansiraju između lokalnih potreba i državne politike. Njihova osuda nasilja dolazi u trenutku kada se traži jasna linija između „dobrih“ i „problematičnih“ aktera u regionu.
📌 Zaključak: Sandžak kao ogledalo šire političke strategije
Ova koordinisana reakcija — Vučićeva kritika, osude nasilja, i razvojni projekti — pokazuje kako se politička lojalnost u Srbiji sve više meri kroz javnu distancu od opozicionih figura i aktivno učešće u režimskim inicijativama. Sandžak, sa svojom kompleksnom etničkom i političkom strukturom, postaje teren za testiranje tog modela.
