Vazduh je u nekoliko beogradskih opština jako zagađen (11.50), kao i u Novom Pazaru, Pirotu, Valjevu, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, kao i podaci Beoeka.
Preporuke koje treba da poštujete kada je jako zagađen vazduh
Kada je vazduh jako zagađen, kao što je danas slučaj u pojedinim gradovima u Srbiji, treba poštovati preporuke stručnjaka.
“Skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti. Praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini”
Ne treba otvarati prozor kada je kvalitet vazduha ocenjen sa “zagađen” ili “jako zagađen”.
Koncentracija zagađujućih materija je najveća u periodu grejne sezone, u večernjim, noćnim i jutarnjim satima.
Tada je poželjno provetriti prostorije nekoliko puta u toku dana, i za to birati periode kada je očekivano koncentracija zagađujućih materija najniža, a to je okvirno između 11 i 15 časova.
Ako ste mislili da vam hirurške maske mogu pomoći, to nije tačno. One pomažu da se smanji iritacija disajnih puteva, ali čestice PM 10 prodiru i kroz takve maske.
Pojedina istraživanja ukazuju na zaštitne efekte određene hrane.
Preporuka je da se u zagađenim područjima uzima hrana bogata Be-vitaminima, vitaminima Ce i E, zatim omega-3 masnim kiselinama, što se vezuje sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima ovih sastojaka.
Šta su suspendovane čestice – PM
Indeks zagađenosti vazduha formira se na osnovu ispitivanja koncentracije šest glavnih zagađivača: čestica u vazduhu PM 2,5 i PM 10, ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i ozona u nivou zemlje.
Čestice od 2,5 mikrona (PM 2,5) su najopasnije jer su najmanje.
Nastaju sagorevanjem fosilnih goriva – auspusi automobila, grejanje na drva i ugalj.
Lako prodiru u telo ljudi i, ukoliko se natalože, mogu izazvati kardiovaskularne probleme i probleme disajnih organa.
izvor: sandzakpress
