Srbija pred američkim zahtevima: Energetika i politika u fokusu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su pred Beograd postavljena dva formalna zahteva kako bi se pokrenuo strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama – jedan vezan za energetiku, a drugi političke prirode. Detalje nije precizirao, navodeći da će o njima biti reči „narednih dana, čim se to bude pripremilo“.
Vučić je prvi put pomenuo postojanje zahteva nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, ali ni zvanični Beograd ni Vašington do sada nisu izneli dodatne informacije. Na vanrednoj sednici Vlade Srbije 25. januara, o zahtevima nije bilo reči, iako je predsednik ranije najavio da će se oni razmatrati.
Energetska zavisnost i sankcije
Jedan od zahteva, prema Vučiću, odnosi se na energetiku. Smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskih energenata nalazi se među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog krajem 2025. godine. Naftna industrija Srbije (NIS), pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, našla se u centru pažnje. Vučić je potvrdio da ruski udeo u NIS-u kupuje mađarska kompanija MOL, za iznos između 900 miliona i milijardu evra. Dodao je da je Srbija bila spremna da plati i duplo više, ali da udeo nije ponuđen domaćim vlastima.
Politički kontekst
Drugi zahtev, političke prirode, nije objašnjen. Međutim, američki dokumenti jasno naglašavaju da je jedan od ciljeva ubrzanje dijaloga Srbije i Kosova, sa krajnjim ciljem postizanja sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznanju. Vašington u regionu vidi i potrebu za suzbijanjem kineskog uticaja, uz paralelno ograničavanje ruskog.
Balansiranje odnosa
Vučić je naglasio da su odnosi Srbije i Rusije „dobri“, uprkos pritiscima da Beograd uvede sankcije Moskvi nakon invazije na Ukrajinu. Istovremeno, vlasti u Beogradu se nadaju da će prodaja ruskog udela u NIS-u otvoriti put ka ukidanju američkih sankcija i omogućiti početak strateškog dijaloga sa SAD.
