Podaci Evropskog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2021. Srbija bila četvrta najsiromašnija država u Evropi. Čudno, ako se ima u vidu da nas predstavnici vlasti neprestano uveravaju da je ekonomska situacija stabilna, da BDP raste i da građani ne treba da brinu. Zašto takozvani “ekonomski tigar”, gledano kroz evropsku statistiku, postaje nešto sasvim drugo?
Ekonomska kriza je pokucala na vrata mnogih država. Srbija izgleda nema problem sa tim. Osim što predsednik tvrdi da građani žive u zlatnom dobu, da je zemlja ekonomski tigar sa odličnim BDP-om, sve cveta i na polju rezervi.„U ovom trenutku imamo 15 milijardi 230 miliona evra neto devizne rezerve, to su najveće neto devizne rezerve u istoriji Srbije, bruto rezerve su preko 18 milijardi – nikada nisu bile na tom nivou, mi stojimo veoma čvrsto, veoma stabilno“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada se predsednikovi „čvrsto“ i „stabilno“ – prebace u realno stanje – uočavaju se manjkavosti i problemi. Poslednji podaci Eurostata pokazuju da je Srbija u 2021. bila četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi mereno po bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Ovakvi podaci, stručnjake, ipak, ne iznenađuju.„Ne možemo da klizimo u siromaštvo, jer se mi nalazimo u siromaštvu poslednjih 30 godina, tako da statistički podaci su takvi kakvi su i oni su neumoljivi, to su statistički podaci Eurostata, nešto u šta ne treba sumnjati“, ističe Milorad Filipović profesor Ekonomskog fakulteta.„Ono što je problem – ne postoji efikasan sistem socijalne zaštite, dakle država ne pruža građanima jednu sigurnost, ne štiti od tog siromaštva u koje mogu da zapadnu, a sa druge strane često imamo te populističke poteze neke vrste pomoći“, ocenjuje Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije.Statistika pokazuje da je pola miliona ljudi u Srbiji apsolutno siromašno, bez osnovnih sredstava za život, dok je oko dva miliona ljudi u riziku od siromaštva. U kategoriji siromašnih nalaze se deca, mladi, stari. Ugroženi su i penzioneri. Najniža penzija je oko 17.000, a prosečna nešto više od 30.000 dinara. Za minimalc radi više od 400.000 ljudi.
„Da li se sa minimalcem u Srbiji može živeti pristojono i u tom ekonomskom tigru, definitivno da ne, svi znamo sa svojim primanjima koliko i šta možemo da kupimo, kada kažete – ekonomski tigar – za koga ekonomski tigar, ko živi u tom ekonomskom tigru, jer imamo s jedne strane privilegovane grupe koje verovatno zaista žive u tom ekonomskom tigru, ali imamo jako veliki broj građana koji uopšte ne mogu ni da domisle taj nivo koji čuju na televiziji“, ističe Baletić.„Sa ekonomske tačke gledišta, nikad ne bih upotrebio sintagmu – zlatno doba – zato što to jednostavno u ekonomiji teško može da se definiše, desetine i destine fabrika se otvaraju, zapošljavaju se ljudi, raste privredna aktivnost, raste bruto domaći porizvod, ali na osnovu stranog kapitala, ne našeg kapitala, zato što smo mi još uvek dosta siromašna zemlja, zato što nam je nizak dohodak domaćinstava, nizak lični domaći standard i veoma mali procenat ljudi štedi, tako da imamo nizak nivo domaće štednje“, naglasio je profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović.Zvaničnu strategiju borbe protiv siromaštva Srbija još uvek nema. Poslednja je bila doneta 2003. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića.
Izvor: N1
