Auto-put „Miloš Veliki“ – ključni infrastrukturni projekat za povezivanje Srbije i Crne Gore
Izgradnja deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Požege do granice sa Crnom Gorom kod Boljara predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih poduhvata u Srbiji. Projekat je zvanično u punom zamahu, a prema planovima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, završetak radova planiran je za naredne tri godine. Ovim će Srbija kompletirati svoj deo budućeg Koridora 11, pravca Beograd–Južni Jadran, koji se proteže na ukupno 269 kilometara i predstavlja važan deo trans-evropske magistrale (TEM).
Strateška važnost projekta
Auto-put „Miloš Veliki“ osmišljen je da poboljša saobraćajnu povezanost Srbije, unapredi regionalni razvoj, ubrza transport robe i putnika i poveže unutrašnjost zemlje sa crnogorskim primorjem. Planirani deo trase od Požege do Boljara prolazi kroz dolinu reke Moravice, između padina Javora i Golije, preko Pešterske visoravni do granice sa Crnom Gorom.
Ova deonica duga je 106,3 kilometra, podeljena na 11 segmenata, a njena kompleksnost ogleda se u velikom broju infrastrukturnih objekata. Na najzahtevnijem delu trase, od Požege do Duge Poljane, planirana je izgradnja 72 mosta ukupne dužine 35 kilometara i 10 tunela dužine 16,88 kilometara.
Poboljšanje povezanosti i skraćivanje putovanja
Paralelno sa ovim radovima, privodi se kraju izgradnja deonice Preljina–Požega, duga 30,9 kilometara, čime će se značajno skratiti vreme putovanja od Beograda do Požege na svega 90 minuta. Ova deonica obuhvata ključne infrastrukturne objekte, uključujući tunele Munjino brdo, Laz i Trbušani, a auto-put povezuje Čačak, Lučane i Požegu, kao i dva značajna okruga – Moravički i Zlatiborski. Ukupna vrednost ove investicije procenjuje se na oko 450 miliona evra, a završetak radova očekuje se do kraja godine.
Planovi u Crnoj Gori i dalja realizacija
Završetkom radova na srpskoj strani, fokus se premešta na Crnu Goru, gde su započele pripreme za izgradnju deonice Mateševo–Andrijevica, duge 21 kilometar. Predviđeno je da izgradnja traje pet godina, a ukupni troškovi se procenjuju na oko 550 miliona evra. Finansijska konstrukcija projekta već je značajno definisana – Evropska komisija obezbedila je 100 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je dodatnih 200 miliona evra osigurano povoljnim kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj.
Sa infrastrukturne strane, eksproprijacija zemljišta je završena u 80% trase do Trešnjevika, dok se preostali deo planira okončati pre uvođenja izvođača u posao. Pored toga, u toku je javna rasprava o uticaju projekta na životnu sredinu, uključujući teritorije Kolašina i Andrijevice.
Saobraćajni čvorovi i odmorišta na trasi
Ovim projektom predviđena je izgradnja nekoliko ključnih denivelisanih raskrsnica koje će omogućiti efikasnu povezanost sa okolnim opštinama i privrednim zonama:
- Arilje – povezivanje sa državnim putem IB reda broj 21
- Ivanjica – povezivanje sa državnim putem IB reda broj 21
- Međurečje – povezivanje sa državnim putem IIA reda broj 197 i Parkom prirode Golija
- Duga Poljana – povezanost sa Sjenicom, Novim Pazarom i Novom Varoši
- Karajukića Bunari – povezanost sa Tutinom i Novim Pazarom
Pored raskrsnica, na koridoru auto-puta planirana su odmorišta i parkirališta, uključujući uslužni centar Arilje, odmorište Boljare u zoni graničnog prelaza, kao i niz drugih lokacija za odmor i servisne usluge.
Regionalni značaj projekta
Koridor Beograd–Južni Jadran deo je trans-evropske magistrale (TEM), povezujući Srbiju i Crnu Goru sa glavnim panevropskim transportnim koridorima. Kroz povezivanje luke Bar sa lukom Beograd na Dunavu, ovaj koridor će omogućiti snažniju ekonomsku povezanost između Podunavlja i Mediterana.
Ako sve bude teklo prema planu, u narednim godinama građani Srbije i Crne Gore će prvi put moći da putuju od Beograda do jadranske obale modernim auto-putem, što će doneti značajne ekonomske, turističke i saobraćajne benefite.
