Položaj Albanaca u Preševskoj dolini: između pasivizacije adresa i neostvarenih prava
Albanska zajednica u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i dalje se suočava sa ozbiljnim problemima u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. Pasivizacija adresa, nepriznavanje diploma, neravnopravna zastupljenost u institucijama i govor mržnje samo su neki od izazova koji oblikuju svakodnevni život ove zajednice.
Pasivizacija adresa – gubitak osnovnih prava
Postupak kojim Ministarstvo unutrašnjih poslova briše prebivalište građaninu kada ga ne zatekne na adresi dovodi do gubitka lične karte, zdravstvene knjižice i prava glasa. Albanci u Preševskoj dolini tvrde da se ova praksa sprovodi selektivno. Jeton Ismailji sa portala Folj onlajn ističe da poznaje ljude koji žive i rade u Bujanovcu, ali su ipak izbrisani iz registra, dok Srbi u sličnim okolnostima nisu.
Demografski podaci
Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 61.687 Albanaca, što je značajan porast u odnosu na 2011. kada je većina bojkotovala popis. Najveća koncentracija je u Preševu (31.340 od 33.449 stanovnika) i Bujanovcu (25.465 od 41.068).
Nepriznavanje diploma i migracije
Više od 90 odsto mladih Albanaca studira na Kosovu, ali njihove diplome Srbija ne priznaje. Posledica je masovna migracija ka Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, dok deo ostaje u Prištini. Time se gubi potencijal za lokalni razvoj, a poslove u javnom sektoru preuzimaju kadrovi iz drugih gradova.
Rezolucije i predlozi – malo sprovedeno
Poslanik Šaip Kamberi predložio je Rezoluciju o položaju Albanaca, ali ona nikada nije uvrštena u dnevni red Skupštine. OEBS-ov plan od sedam tačaka, usvojen 2013, predviđa integraciju Albanaca u institucije, ekonomski razvoj i poštovanje jezika i simbola, ali je sprovedeno tek delimično.
Lokalna vlast – multietnički eksperimenti
U Bujanovcu je 2024. formirana multietnička vlast, dok Preševo vodi Ardita Sinani, bivša savetnica kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Ove promene donose novu dinamiku, ali i izazivaju tenzije na albanskoj političkoj sceni.
Istorijski kontekst i nestabilnost
Sećanje na sukobe sa Oslobodilačkom vojskom Preševa, Medveđe i Bujanovca (2000–2001) i dalje oblikuje percepciju bezbednosti. Ideja razmene teritorija – sever Kosova za Preševsku dolinu – ostala je kontroverzna i neprihvaćena. Nedavno istraživanje pokazuje da 65,9 odsto kosovskih Albanaca ne veruje da bi takva razmena smanjila tenzije.
Odnos prema državi Srbiji
Albanska zajednica u Preševskoj dolini prema državi Srbiji pokazuje ambivalentan odnos: s jedne strane traži poštovanje zakona i Ustava, a s druge strane oseća diskriminaciju i marginalizaciju. Dok se deo političkih lidera zalaže za dijalog i institucionalnu saradnju, mnogi građani izlaz vide u migraciji ili oslanjanju na Kosovo.
