Ne znaju da drže olovku, slabo govore, ne pamte recitacije, pažnja im luta i koncentracija im je na minimumu, ipak ovi budući prvaci su daleko bolje informisani od svih prethodnih, imaju bogato opšte znanje, snalaze se u digitalnom svetu i od njih se mnogo očekuje, rekli su za portal nova.rs školski psiholozi, koji su 1. aprila počeli sa testiranjem budućih prvaka.
Testiranje prvaka traje do maja, a kod psihologa, kako sami navode, prvi stižu oni sa najambicioznijim roditeljima.„Deca koja prva stignu na testiranje, su ona sa ambicioznijim roditeljima. To su uglavnom i deca sa kojom se više radi, koja na testiranje dolaze spremna. Zanimljivo je da se pokazalo da su to najčešće deca roditelja koji imaju srednju školu, dok oni čije su mame i tate fakultetski obrazovani, dolaze kasnije i rezultati su im lošiji. Da li se ovi roditelji više trude, ne znam, ali ovo su činjenice. Evidentno je takođe da su za školu spremniji i zreliji mališani koji su išli u državne vrtiće, jer rade za nijansu bolje od privatnih“, kazala je za novu.rs Nada Stankov, školski psiholog.Ona objašnjava da su budući prvaci dobro informisani u opštem smislu, a to znači da specifične informacije ipak nemaju.
„Recimo ne znaju da odgovore na pitanja: Šta radi stolar? Šta radi krojač?, jer to nisu zanimanja iz njihovog vremena, tačnije današnje generacije se ne susreću sa ovim poslovima. Ipak, u sekundi odgovore šta radi policajac ili koji je posao političara?“, priča otkriva psiholog.Svaka generacija prvaka je bolje informisana od prethodne, ali im je koncentracija i pažnja na nuli.„Deca su puna raznih informacija, mnogo toga znaju, ali nažalost pažnja i koncentracija, kao i održavanje fokusa i mirno sedenje im je veliki problem, a to je ono što će im u školi biti neophodno na časovima i na šta moraju da se naviknu. Takođe grafomotorika im je prilično loša, deca ne znaju da drže olovku, pa iako mnoga ne umeju da pišu, trebalo je da uz crtanje i bojenje u vrtiću, kod kuće, već do škole nauče da pravilno drže olovku. Međutim, to nije slučaj. Nisam sigurna koliko predškolski plan i program decu uvodi u ono što ih čeka u prvom razredu, jer su mnogi mališani nespremni, mada sve zavisi i od predškolske ustanove iz koje su izašli. Malobrojni već čitaju i pišu, a ima ih dosta koji kao da prvi put na testu vide slova“, rekla je za novu.rs Ivana Aleksić, školski psiholog.Test koji rade budući prvaci isti je poslednjih 30 godina. Aleksić naglašava da pitanja ne prate ono što je potrebno današnjim generacijama, niti su predznak toga kako će se dete snaći kasnije u određenim situacijama.
Pandemija kovida donela je nove probleme sa školom i odvajanjem prvaka od roditelja.„Imali smo situacije da deca ne mogu da se odvoje od roditelja, da nisu ni završila predškolsko jer je bila pandemija, pa ih nisu puštali u vrtiće. Zbog korone su deca ostajala kod kuće, pa se sad teško prilagođavaju nastavi, drugoj deci, nemaju interakciju sa društvom, a kako su najviše vremena provodili kod kuće, bili su vezani za televiziju, telefon, tablet. To povlači druge probleme. Sa jedne strane su deca verbalno dosta bogata, ali upotpunjuju svoj rečnik gledajući crtane filmove i klipove. Tu nema interakcije, nemaju kome da odgovore, već samo slušaju, što je pogrešno“, objašnjava Aleksić.Svako drugo dete ide kod logopeda.„Imaju masovno problem sa artikulacijom glasova. To je najčešće posledica prekomernog praćenja crtanih filmova. Sa njima ni roditelji, ni vaspitači ne rade na pravilnom izgovoru reči, a da bi to izveli sami, potrebno je da slušaju sagovornika i da mu odgovaraju, da su u interakciji jedni sa drugima, a ne sa ekranima. Zbog preteranog korišćenja digitalnih aparata, deci je pažnja dosta poljuljana, slaba im je koncentracija jer žive u svetu ometača, u smislu da im se sa svih strana pružaju novi i zanimljiviji sadržaji, da ne mogu da se fokusiraju samo na jednu temu“, objašnava Aleksić.Na rečnik, maštu i koncentraciju deteta, utiče čitanje bajki, učenje recitacija, ali toga nažalost više nema.
„Ne uče recitacije ili ih prebrzo zaboravljaju. Ne znaju da recituju, a to je veoma važno za razvoj memorije i kritičkog mišljenja. Nekada su recitacije bile obavezne u predškolskom, a sada decu uče veoma mali broj ovih pesmica, da ona tome ne pridaju važnost. Kada kažemo detetu da nešto izrecituje, ono počne da peva neku popularnu pesmu sa televizije. Takođe, mali je broj dece kojima se čitaju bajke, jer one više ‚nisu u modi‘. Sada se ekranizovano uspavljuju uz crtane filmove ili audio priče, a uz bajke dete razvija verbalnu sposobnost, maštu, analizu“, priča Stankov.Ipak, naglašava, da od budućih prvaka dosta očekuje i da obećavaju.„Roditelji su zainteresovani da rade sa njima, deca su radoznala, pametna, samo moraju naučiti mirno da sede i da budu fokusirani“, zaključuje Stankov.
Izvor: N1
