Hag, jul 2025. — Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske osuđen za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, ponovo je pokušao da izbegne ostatak doživotne kazne zatvora. Pozivajući se na teško zdravstveno stanje i navodnu terminalnu dijagnozu, Mladić je zatražio od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove da ga pusti na slobodu iz humanitarnih razloga. Sud je njegov zahtev odbio.
🧾 Zahtev zasnovan na navodnoj terminalnoj bolesti
Mladićevi advokati tvrdili su da se njegov život “meri u mesecima”, da je prebačen na palijativnu negu i da više nije sposoban da se leči u zatvorskim uslovima. U podnesku su naveli da bi nastavak zatvorske kazne predstavljao “nečovečno postupanje”.
Međutim, sud je odbacio te tvrdnje kao nepotkrepljene medicinskim dokazima. U obrazloženju se navodi da Mladić ne boluje od akutne terminalne bolesti i da mu je obezbeđena visokokvalitetna medicinska nega u zatvorskoj ustanovi u Hagu.
“Zdravstveno stanje osuđenog ne ispunjava kriterijume za humanitarno puštanje na slobodu. Nema dokaza da je njegovo zadržavanje nečovečno ili ponižavajuće,” stoji u odluci suda.
⚖️ Podsećanje na težinu zločina
Ratko Mladić je 2021. godine pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid nad više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, progon i prisilno premještanje civila, terorisanje stanovnika Sarajeva tokom opsade, kao i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a kao talaca.
Sud je u svojoj odluci naglasio da težina zločina za koje je Mladić osuđen ne dozvoljava ublažavanje kazne, čak ni pod izgovorom zdravstvenog stanja.
🕯️ Glasovi preživelih: “Pravda mora trajati”
Za preživele i porodice žrtava, ovaj pokušaj predstavlja još jedan pokušaj negiranja odgovornosti i izbegavanja pravde. Mnogi su izrazili olakšanje zbog odluke suda, ističući da pravda mora biti dosledna i trajna.
“Naš bol ne prestaje. Ali svaka odluka koja potvrđuje odgovornost za zločine daje snagu našoj borbi za istinu,” rekla je Munira Subašić iz Udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa.
Odluka suda da odbije Mladićev zahtev šalje jasnu poruku: pravda za žrtve genocida ne podleže zaboravu, ni kompromisu. U vremenu kada se istorijski revizionizam sve češće pojavljuje, ovakve presude podsećaju na važnost institucionalne istine i odgovornosti.
