🏗️ Novi zakon o legalizaciji za 2025: kraj tolerancije prema bespravnoj gradnji?
🔎 Ključne zabrane: ko je automatski isključen?
Zakon uvodi strožu selekciju objekata koji ne mogu biti legalizovani:
- Objekti na tuđem zemljištu: čak i ako su izgrađeni pre više godina, bez dokaza o vlasništvu nad parcelom — nema legalizacije.
- Zaštićene zone: gradnja u nacionalnim parkovima, rezervatima prirode, kulturnim dobrima i zonama posebne namene je trajno isključena.
- Javno zemljište bez saglasnosti: objekti podignuti bez dozvole na državnim ili opštinskim parcelama se brišu iz evidencije.
- Rizične lokacije: objekti na klizištima, poplavnim područjima, blizu gasovoda, dalekovoda ili rudarskih zona se odbijaju iz bezbednosnih razloga.
- Objekti bez ikakve dokumentacije: oni koji nisu ni u urbanističkim planovima, ni u katastarskim evidencijama, tretiraju se kao nelegalni i podložni rušenju.
🧾 Procedura: šta građani moraju da urade?
- Rok za podnošenje zahteva: 30 dana od dana stupanja zakona na snagu.
- Dokumentacija: dokaz o vlasništvu, skica objekta, geodetski snimak, izjava o godini izgradnje, saglasnost komšija ako je objekat u zajedničkom dvorištu.
- Tehnička kontrola: lokalne komisije proveravaju stabilnost objekta, usklađenost sa planovima i bezbednosne uslove.
💸 Troškovi legalizacije
- Stambeni objekti:• Do 100 m²: oko 5.000 dinara
- 100–300 m²: oko 20.000 dinara
- Preko 300 m²: do 50.000 dinara
- Poslovni objekti:• Cena se formira prema kvadraturi, lokaciji i nameni (npr. ugostiteljstvo, trgovina, proizvodnja).
- Kazne za nelegalnu gradnju:• Do 500.000 dinara za fizička lica
- Do 2 miliona dinara za pravna lica
⚖️ Politička dimenzija: amnestija za moćne?
U javnosti se pojavljuju sumnje da zakon sadrži odredbe koje:
- Retroaktivno štite funkcionere koji su ranije ignorisali bespravnu gradnju.
- Omogućavaju lokalnim vlastima da selektivno primenjuju zakon, posebno u predizbornim periodima.
- Otvaraju prostor za privatizaciju javnog zemljišta, kroz naknadnu legalizaciju objekata koji su već u funkciji.
🏘️ Lokalni kontekst: Sandžak pod lupom
U gradovima poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice:
- Veliki broj porodičnih kuća izgrađen je bez dozvola, često na zemljištu koje je nasledno, ali neformalno podeljeno.
- Povratničke investicije iz dijaspore često se nalaze u sivoj zoni — objekti su kvalitetni, ali bez papira.
- Novi zakon može izazvati talas zahteva, ali i otpor ako se ne obezbedi pravna pomoć i transparentna procedura.
