Portal Nova.rs preneo je sa Tvitera snimak izjave Zorana Đinđića u kojoj traži povratak pripadnika srpskih snaga bezbednosti, osvrćući se na tvrdnje Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i SNS, kao i pojedinih naprednjaka da to niko pre Vučića nije učinio.
"Ja trazim da se u najkorijem mogucem roku, 10-15-20 dana, kaze kada ce moci da se vrati 1000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo"
— Biljana (@biljanicaaa) December 12, 2022
Zoran Djindjic je jos u januaru 2003. trazio povratak srpske vojske i policije na Kosovo. pic.twitter.com/kOI5LFChZS
Obezbeđenje prisustva vojske i policije Republike Srbije barem na delu teritorije Kosova i Metohije nije samo pravo Republike Srbije garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, već je i nužno radi obezbeđenja samog opstanka Srba i drugog nealbanskog stanovništva na jedinom preostalom području gde su se u znatnijem broju održali od 1999. godine i može znatno doprineti procesu normalizacije odnosa i postizanja nužnog stepena stabilnosti.
Ovo je zaključak naveden u zvaničnom zahtevu Beograda upućenom komandi Kfora, kojim država traži da se omogući povratak njenih vojnika i policajaca u južnu pokrajinu, po slovu važeće Rezolucije 1244, pišu Novosti.U tekstu u koji su „Novosti“ imale uvid, taksativno se navode razlozi zbog čega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, a uz dokument je komandantu međunarodne vojne misije Anđelu Rustučiju poslato i šest iscrpnih priloga sa podacima o ugroženosti Srba i drugih nealbanaca, grafički prikazi etničkog čišćenja posle 1999, informacije o Martovskom pogromu nad našim narodom iz 2004, spisak ilegalnih upada kosovskih specijalaca na sever KiM…
– Povratak vojske i policije Republike Srbije ne predstavlja puku mogućnost, već je Rezolucijom SB UN stvorena obaveza za Kfor da ovaj povratak omogući – navodi se u zahtevu Beograda.U tekstu Srbija podseća da je Rezolucija 1244 nesporno međunarodno-pravno obavezujući akt koji shodno članu 103 Povelje UN ima primat nad svim drugim sporazumima i aranžmanima.Navodi se da je Rezolucija usvojena na osnovu pristanka Republike Srbije na rešenja koja su sadržana u aneksima 1 i 2, koji čine njen neodvojivi deo.Drugim rečima, suštinska osnova za uspostavljanje međunarodne uprave (kako njene civilne, tako i bezbednosne komponente) i ograničavanje ovlašćenja Republike Srbije na teritoriji KiM je upravo pristanak Republike Srbije (odnosno SR Jugoslavije čiji međunarodno-pravni kontinuitet nastavlja Srbija).
– Pristanak je dat u očekivanju da će međunarodna uprava vršiti svoj mandat u skladu sa dogovorima koji su postignuti i koji su integralni deo Rezolucije 1244. Rezolucijom 1244 potvrđene su obaveze država da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i drugih država u regionu u skladu sa načelima koji su ustanovljeni prema opštem međunarodnom pravu i Završnom aktu iz Helsinkija.Ipak, u dokumentu se konstatuje da se „međunarodna uprava na KiM već godinama oglušuje o svoje glavne odgovornosti koje se odnose između ostalog na organizovanje i nadzor nad razvojem privremenih institucija samouprave u iščekivanju političkog rešenja. Pominje se i nedovoljna efikasnost Kfora koji bi trebalo da obezbedi bezbednost svih osoba na teritoriji KiM:– Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo je izloženo konstantnom progonu, što je rezultiralo između ostalog time da je od uspostavljanja misije Kfora etnički očišćeno 312. naselja. Sadašnje stanje na teritoriji KiM je takve prirode da zahteva preduzimanje odgovarajućih mera radi sprečavanja potpunog uništavanja vrednosti koje su potvrđene Rezolucijom 1244. Među tim merama je svakako i omogućavanje povratka dogovorenom broju pripadnika vojske i policije na KiM.U zahtevu dalje stoji da „situacija koja je stvorena permanentnim i teškim kršenjima Rezolucije 1244 predstavlja jasan osnov za organe Republike Srbije da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zaštitili na međunarodnom pravu zasnovana prava i interesi“:– Mere koje nastoji da preduzme Republika Srbija, odnosno obezbeđenje policijskog i vojnog prisustva na delu teritorije KiM, nužno je radi obezbeđenja poštovanja načela i pravila međunarodnog prava, zaštite objekata srpske kulturne i verske baštine i minimuma bezbednosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva. Na taj način bi se doprinelo suzbijanju kontinuiranog sprovođenja politike progona, kao zločina protiv čovečnosti, srpskog stanovništva sa teritorije KiM i dalje destabilizacije.
Navode se slwseći razlozi:
* Nemogućnost vršenja osnovnih funkcija međunarodnog vojnog prisustva, što je rezultiralo, između ostalog, formiranjem oružanih formacija sposobnih da vrše upade na severni deo Kosova.
* Proterivanje srpskog stanovništva sa teritorije KiM i neobezbeđivanje minimalnih uslova za povratak prognanog stanovništva.
* Uništavanje verskih i kulturnih objekata i krađa crkvene imovine koja je dobila razmere kulturnog genocida, a Rezolucijom 1244 potvrđeno je pravo Republike Srbije da obezbedi vojno i policijsko prisustvo radi zaštite svojih svetinja.
* Uzurpacija državne svojine.
* Nemogućnost međunarodnog civilnog prisustva da obezbedi minimum poštovanja načela vladavine prava.
* Permanentno kršenje, od strane Prištine, sporazuma koji su postignuti u dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
Izvor: danas.rs
