To što Srpska lista neće da izađe na izbore na severu Kosova 23. aprila nije kršenje Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, smatra Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose.
Srpska lista nije se prijavila za učešće na izorima u četiri opštine na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu. Članovi Evropskog parlamenta, izvestiteljka za Kosovo Viola fon Kramon i holandski evroposlanik Tejs Rojten, to smatraju kršenjem nedavno postignutog dogovora u Briselu i Ohridu.Janjić pak ukazuje da je to odgovor Srpske liste i Beograda na činjenicu da nije ispunjen uslov za povratak Srba u institucije.
– Uz to, nije bilo dogovora oko toga i izbori su zakazani odlukom Vlade Kosova, dakle jednostrano. U paketu za rešavanje konflikt menadžmenta bilo je dve stvari. Ne samo ukidanje barikada, nego i povratak SL ali i deo, o kojem niko ne govori, uspostavljanje bezbednosti što podrazumeva povratak srpskih predstavnika u pravosuđe, carinu, policiju i druge organe. Zasad nema nikakvog dokaza da je vođen bilo kakav razgovor o tome. Razumno objašnjenje je da postoji razlika u stavovima između Amerike i drugih članica EU, pre svega Nemačke i Francuske, oko toga. Koliko znam, oni su ohrabrili Kurtija da se u toj situaciji izazova ponaša jednostano. Oni su protumačili izlazak Srba iz instuticija kao šansu da pokažu da kosovska država funkcioniše po zakonima kao da se ništa nije desilo. Ali desilo se. I tu imamo problem – navodi Janjić.
Prema njegovim rečima, da bi se iz konflikt menadžmenta prešlo na normalizaciju trebalo je da se reši pitanje institucionalno-bezbednosnog vakuuma.– Srpska lista i Beograd su tražili ZSO i uhvatuli su ih, sportskim jezikom rečeno, u raskoraku. Tražili su nemoguće. Preduzete su neke stvar oko ZSO, ali se može reći da je SL izigrana – navodi Janjić.Obnova barikadaI dodaje da ako sada SL, koja se vezuje za vlast u Beogradu, izađe na izbore, to će biti urušavanje Vučića na unutrašnjem planu i zamajac opoziciji koja je protiv sporazuma
– Ako se ti izbori održe, realno je očekivati obnovu brikada – jasan je naš sagovornik.
Upitan da li stoje argumenti diplomatskih predstavnika u Prištini koji pitaju kako da bude formirana ZSO kad SL neće na izbore, odgovara da to potvrđuje njegove reči da stoje iza Kurtijevih jednostanih poteza i da samo otežavaju situaciju.– Njihova teza nije tačna jer po Ohridskom sporazumu u roku od 30 dana treba da bude donet statut ZSO. Sporazum stupa na snagu tek kad bude verifikovano ono što je urađeno političkom odlukom ali ne i potezom administracije, da Ohridski sporazum postene deo poglavlja 35. Mi tih 30 dana za početak izrade statuta još ne brojimo – objašnjava Janjić.
Neodgovornost Nemačke i Francuske
Kako dodaje, faza konflikt menadžmenta znači da će se preduzeti mere da se spreče sukobi, otklone barikade i da se srpska zajednica vrati u institucije, a onda će se preći na dijalog. On ukazuje da smo imali brži napredak u povratku na dijalog nego u konflikt menadžmentu.– Najviše brine neodgovornost Francuske i Nemačke i igra sa bezbednošću. Kao da su zaboravili spostvene tvrdnje da su na severu bili prisutni naoružani građani i paravojske uključujući Vagner i Patriote. Gde su sad te tvrdnje. Ako njih više nema, samo je dovoljno da na severu bude veliki broj kosovskih policijski snaga koji je normalno morao biti povećan brojem Albanaca jer nama Srba. To je opasna igra s bezbednošću u kojoj se termini samo zloupotrebljavaju. Mislim da je ponašanje Francuske i Nemačke vrlo neogovorno i da oni objektivo žele razvlačenje krize i podrivaju želju američke administracije da ima neki vidljiv uspeh do maja – navodi Janjić.
Na sve to, odnosno provokacije Nemaca, Francuza i Kurtija, kako kaže Janjić, Vučić odgovara direktno građajući u čelo Francusku i Nemačku, obaveštavajući javnost, posle sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, da Amerikanci prave novu bezbednosnu mrežu.
– Gospodo iz Nemčake i Francuske da li ste zaista protiv ruskog prisustva na Balkanu. Da li o ruskom uticaju treba pričati do aprila, pa ćemo u aprilu da vidimo šta ćemo. Ali tada možda bude kasno, jer Rusija će preko manevra sa Belorusijom kucati na vrata Bukurešta. I Berlin je blizu. U tom pragmatizmu evropske politike, gube se male stvari i zadovoljavaju se da niko ne puca na severu ali podriva Beograd – ukazuje on.Kvinta mora pre 23. aprila da se oglasiUpitan šta će se desiti do 23. aprila, odgovara da je razumno da Amerika preuzme inicijativu i gospodu suoči sa ovim što je rekao i što je evidentno, te da se dogovori termin izbora.
– Moraju da izađu pre 23. sa jasnom izjavom Kvinte da je postignut dogovor o popunjavanju bezbednosnog i institucionalnog vakuuma, da se Beograd složio da će se Srbi vratiti u institucije preko izbora, pa neka budu i 23. ali onda moraju pomeriti rokove za prijavljivanje. Drugo što se mora desiti je da se pristupi razoružavanju i da se pristupi povratku u institucije što znači i smanjivanje prisustva specijalnih snaga kosovske policije na severu – navodi on
Međutim, kaže i da američkim lobijima, nije dovoljno što je Vučić pristao na ovaj sporazum, već da je glavna meta da se na silu i na brzinu Kosovo integriše u Nato i Srbija zaokruži.Rusi još nisu dali svoju reč– Oni i ne vide Srbiju tu. Vide je kao navodnog ruskog partnera ali je objektivno ostavljaju za trgovinu s Rusima – zaključuje Janjić.On ukazuje da je vrlo ozbiljna bezbednosna situacija i da je politička scena i na Kosovu i u Srbiji fragilna, kao i da Rusi još nisu dali svoju glavnu reč, što se vidi po dešavanjima na izborima u zemljama regiona.
– Odgovorno mogu da predvidim da ako se ne uvaže ovi elemnti mogu se očekivati barikade na severu. Možda im je i želja da se izbori ne održe pa da za to optuže Srbiju ali to nema veze sa Sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa – jasan je Janjić
Podsetimo, za 23. april zakazani su izbori u četiri opštine na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo: Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu. Izbori se održavaju nakon što su gradonačelnici, koji su dolazili iz redova SL u novembru 2022. podneli ostavke u sklopu kolektivnog izlaska Srba iz kosovskih institucija, a zbog odluke Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih tablica na kosovske, koji je potom obustavljen u dogovoru sa Srbijom u okviru dijaloga.Izbori su najpre zakazani za 18. decembar prošle godine ali su odloženi u poslednjem trenutku na zahtev međunarodne zajednice.
Izvor: danas.rs
