Pored toga što je hram fudbala Santjago Bernabeu je ujedno i đavolja pećina za svakog protivnika koji ima nameru da dođe tamo da se čupa… A Bolijev Čelsi je došao baš po to. Da se čupa i spasava katastrofalnu sezonu. Pogrešno vreme i pogrešno mesto za takve snove. Real Madrid je u prvom četvrtfinalu Lige šampiona rutinirao Čelsi sa samo 2:0. Samo jer je možda zaslužio i ubedljiviju pobedu.
Neki su tu već godinama i nikako da naprave rezultat i pored ogromnih ulaganja, a Milan je jedan od onih klubova što se pojavi posle dugo vremena i uradi sve ne bi li u nokaut fazi ostavio što dublji trag. Nema u Ligi šampiona trofeja koliko i Real Madrid, ali ima istu onu auru na najvećoj pozornici koja prati Kraljevski klub dok se šeta elitnim takmičenjem. I možda na startu nisu bili ni favoriti iz senke, možda ih ni sada niko ne vidi na krovu Evrope, ali Rosoneri imaju svako pravo da se nadaju i sanjaju, jer su prvi korak ka polufinalu, prvom još od 2007. godine i sezone kada su i podigli Ušati trofej, napravili savladavši u prvom meču četvrtfinala Napoli pred dupke punim San Sirom – 1:0 (1:0).Nije ekipa Stefana Piolija bila ubedljiva kao početkom meseca na jugu Italije, štaviše, sreća ga je u saradnji sa magičnim Majkom Menjanom sačuvala u nekoliko navrata, ali je i drugi put u deset dana uspeo da savlada lidera i budućeg šampiona italijanskog prvenstva i potvrdio da to što ga je razmontirao pred njegovim navijačima nikako nije bila slučajnost, pa je posle prvih 90 minuta, kao što jedan od poruka Milanovih tifoza na San Siru glasi, “njihova sudbina u njihovim rukama”. Napoli je i bez Viktora Osimena bio mnogo konkretniji, stvorio znatno više prilika i na osnovu svega viđenog zaslužio makar remi, ali se kući vraća praznih ruku, sa šansama za prolaz u polufinale dosta manjim nego što su bile uoči večerašneg susreta.
izvor: mozartsport
