Događaj koji se odigrao devetog i desetog novembra 1924. godine u Šahovićima, blizu Bijelog Polja, predstavlja jedan od najstrašnijih zločina u mirnodopskoj istoriji Balkana. Masakr nad Bošnjacima, koji nosi sve karakteristike genocida, dugo je bio prekriven tišinom i zaboravom. Kroz rad Šerba Rastodera, uglednog historičara i akademika, ova tema je konačno dobila svoj glas. Njegova knjiga “Kad su vakat kaljali insani” detaljno istražuje ovu tamnu stranu istorije, pružajući dokumentaciju i razmišljanja koja su neophodna za razumevanje prošlosti.
Šerbo Rastoder, kroz svoje višedecenijsko istraživanje, ukazuje na tabu temu ovog zločina koja je često bila negirana ili zaboravljena. On ističe kako je istina o Šahovićima “najopasnija” u kontekstu savremene istoriografije. Njegova istraživanja otkrivaju da su zločini počinjeni u to vreme imali duboke korene u društvenim preprekama i etničkim predrasudama koje su i dalje prisutne na Balkanu. Rastoder se suočio s otporom i negiranjem svojih nalaza, ali je uspeo da osvetli događaje koje su neki pokušavali da zaborave.
U knjizi, Rastoder se osvrće na okolnosti koje su dovele do masakra. Ubistvo lokalnog policajca Boška Boškovića, koje je poslužilo kao okidač za nasilje, izazvalo je brutalni napad na Bošnjake u Vraneškoj dolini. Njegovo istraživanje otkriva da su u tom pokolju pobijeni stotine nevinih ljudi, dok su vlasti, uprkos tome što su bile svesne zločina, ostale pasivne i ignorisale pravdu.
Rastoder takođe ukazuje na način na koji se istina o ovom zločinu oblikovala tokom godina. Prvo negiranje zločina, zatim prebacivanje krivice na “Turke”, sve to govori o duboko ukorenjenim stereotipima i predrasudama koje su oblikovale percepciju o događajima iz prošlosti. Njegova knjiga je poziv na suočavanje s istinom i preispitivanje kolektivnog pamćenja naroda.
Masakr u Šahovićima predstavlja mračan deo balkanske istorije koji zahteva pažnju i razumevanje. Kroz rad i istraživanje Šerba Rastodera, dobijamo priliku da se suočimo s istinom koja je dugo bila skrajnuta. Ovaj događaj nije samo priča o prošlosti, već i opomena o opasnosti skrivanja istine i negiranja zločina. Istina o Šahovićima nas poziva da preispitamo naše kolektivne identitete i da radimo na pomirenju kako bismo stvorili bolje razumevanje među narodima koji dele ovu regiju. Bez suočavanja s prošlošću, teško da možemo očekivati istinsko pomirenje i izgradnju budućnosti zasnovane na pravdi i istini.
