Služba EU za klimatske promene “Kopernik” danas je potvrdila da je 2023. zaista najtoplija godina od 1850. godine – trend koji se široko predviđao pre nego što se godina završila, jer je bila izuzetno topla.
Prosečna globalna temperatura vazduha u 2023. bila je 14,98 stepeni Celzijusa, što je nadmašilo prethodni rekord postavljen 2016. godine sa „velikom razlikom“ od 0,17 stepeni Celzijusa.
“Kopernik” je otkrio da je 2023. godina bila u proseku 1,48 stepeni toplija od nivoa pre industrijskih vremena, kada su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva u velikim razmerama.
Karlo Buontempo, direktor “Kopernika”, nazvao je to „dramatičnim svedočanstvom koliko smo sada daleko od klime u kojoj se razvila naša civilizacija“.
Ali naučnici sada veruju da bi ovaj rekord mogao biti ponovo oboren veoma brzo, a njihove prognoze sugerišu da bi 2024. mogla biti još toplija, donoseći još ekstremnije vremenske prilike nego prošle godine, prenosi Skaj njuz.
“Kopernik” je saopštio da je “verovatno” da će period od 12 meseci koji se završava u januaru ili februaru ove godine premašiti 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Oboren prošlogodišnji rekord je znak da se svet približava zagrevanju od 1,5 stepeni – nivo na koji su zemlje pristale da teže prema Pariskom sporazumu, a nakon toga klimatski uticaji postaju još teži za prilagođavanje.
Prethodni izveštaji su već “okrivili” temperature vazduha za pogoršanje šumskih požara u istočnoj Kanadi, sušu na Rogu Afrike i intenzivnu kišu i toplotne talase u Velikoj Britaniji.
izvor: novosti
