Da li i zašto Ana Brnabić kasni na fotografisanje sa liderima EU i Zapadnog Balkana i da li je takva „politika“ u interesu građana Srbije.

I kad ju je premijer Albanije, Edi Rama, dočekao na crvenom tepihu u Tirani, gde se održava samit Berlinskog procesa, na kojem su osim lidera država Zapadnog Balkana i čelnici Evropske unije, koji odlučuju o tome da li će Srbija biti članica zajednice evropskih zemalja, premijerka Srbije, Ana Brnabić, imala je nimalo prijatan izraz lica, neodgovarajući na dobrodošlicu – što su kamere i zabeležile.

Potom su pojedini mediji preneli da je premijerka Srbije Ana Brnabić odbila da se pojavi na zajedničkoj fotografiji sa liderima EU i Zapadnog Balkana zbog zastave Kosova koja je uz druge zastave bila istaknuta u pozadini, iza učesnika sastanka, među kojima su bili lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Španije, Grčke, Holandije, Hrvatske i Severne Makedonije, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel…

– Dobro je što su se na samitu čule jasne poruke da dijalog mora da se nastavi i da se ispune sve prethodno proistekle obaveze. Naročito kada je reč o zajednici srpskih opština jer su dešavanja u poslednjih nekoliko nedelja u potpunosti marginalizovali to pitanje, čime je dodatno otežan položaj Srba na Kosovu – kaže za Danas Pavle Grbović, narodni poslanik i predsednik Pokreta slobidnih građama.

Kako dodaje, kad je reč o Ani Brnabić i generalno o odnosu vlasti u Beogradu, njeni nastupi su samo nastavak ignorantskog odnosa prema ozbiljnim temama i problemima.

– Ne smemo da dozvolimo da iščezne pitanje odgovornosti vlasti za to što je Milan Radoičić uopšte došao u poziciju da bude glavni akter među Srbima na Kosovu. Zna se ko ga je postavio, ko ga je finansijski i politički podržavao i zahvaljujući kome je on postao vlasnik života i smrti. Takođe mora da se postavi pitanje odgovornosti zbog donošenja katastrofalnih odluka u vidu napuštanja institucija i bojkota izbora – kaže naš sagovornik.

Posledice takvih odluka su ozbiljne i dalekosežne, napominje, i ne smeju biti zaboravljene, ma koliko Ana Brnabić ili neko drugi iz vlasti tu temu gurali pod tepih.

– Ova igrarija oko toga da li će se slikati ili se neće slikati na međunarodnim skupovima, ukoliko ima zastave Kosova, sastavni je deo predstave koju vladajući režim po potrebi izvodi, u zavisnosti da li misle da je potrebno “zategnuti odnose” ili relaksirati atmosferu i ići u pravcu smirivanja napetosti i tenzija u međusobnom odnosu Srbije i Kosova – kaže za Danas Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije.

A kada se u potpunosti izgube oko toga koja je politika na snazi, dodaje, onda dobijemo tragikomičnu situaciju da se na istom događaju jednom postupa u sklopu protokola, a drugi put se ide mimo protokola.

– Važnije od toga da li će se Ana Brnabić slikati na događaju jeste šta će i šta je do sada proizašlo iz Berlinskog procesa. Dobra stvar jeste potpisivanje sporazuma o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija između Srbije, Crna Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova, što je učinjeno još u novembru prošle godine. I tada Ani Brnabić nije smetala kosovska zastava – kaže Kozma.

Bolje da premijerka kaže kako je ogroman arsenal oružja prouzveden u našim fabrikama završio na severu Kosova

Prema njegovim rečima, loša stvar je što je vladajući režim učinio sve da zaguši bilo kakvu debatu o ovim sporazumima u aprilu ove godine, kada su bili ratifikovani u našem parlamentu.

– Tada su “zbrzali” sednicu tako što su stavili preko dvadeset i pet različitih i nepovezanih predloga zakona i drugih akata u objedinjanu raspravu, upravo kako bi se što manje imalo vremena da se priča o stanju u našem društvu, ali i o ovim sporazumima – smatra sagovornik Danasa.

Kako dodaje, za naše građane i građane u regionu bi bilo važnije da se vidi da li se kroz Berlinski proces može uspostaviti jača regionalna saradnja u ekonomskom smislu, da li možemo da zaštitimo socio-ekonomska prava naših građana i radnika, kao i to da budu bezbedna za sve građane

– A to svakako podrazumeva da se više nikada ne ponove očigledno planirane eskalacije nasilja od pre dvadeset dana. A za to je potrebno da sa jedne strane Brnabić i predstavnici vladajućeg režima odgovore na to kako je ogroman arsenal oružja završio na severu Kosova, a jedan deo tog arsenala je u protekle dve-tri godine proizveden u našim fabrikama, kako je bio transportovan do tamo, ko je i kada nabavljao to oružje i za koju namenu? Istovremeno, Kurtijev režim u Prištini bi morao da shvati i da promeni politiku odnosa prema Srbima na Kosovu jer se multikulturno društvo ne može stvoriti prisilom i targetiranjem građana druge nacionalnosti – zaključuje Robert Kozma.