Pešter – Pružanj – Kad na visoravni svaki naredni dan nije isti, kad čak ni zime više nisu onako surove i oštre. Sve je ovde ostalo. I mladost i ognjište oko koga smo se ko zna koliko puta okupljali. Mnogo sam vruća hleba izvadila ispod sača i smederevca – kazuje nana Zahida Šačić. Puni hambari, katuni, kolibe, kuće, avlije, pašnjaci… I ona kola volujska, i ona ostaju kao uspomena na težak pešterski život, dok muhabetom želi da nam što bolje predstavi svoj preživeli život…
izvor: rtvnp
