Kult oružja u SAD i put Zastavinih revolvera do američkog tržišta
Sandžak – decembar 2025.
Kult naoružanja u Sjedinjenim Američkim Državama jedan je od najizraženijih u svetu, a njegovu popularizaciju dodatno podstiču jutjub kanali poput „Classic Firearms“, sa više od 1,6 miliona pratilaca. Blogeri ovog kanala redovno predstavljaju različite vrste oružja, porede kalibre, daju savete o prigušivačima i nude na prodaju pištolje i puške proizvedene širom sveta – uključujući i one iz Srbije.
Posebnu pažnju privukao je snimak objavljen 16. oktobra 2024. godine, kada su trojica blogera – Kaj, Eron i Met – pred kamerama otvorili sanduke prepune revolvera tipa M83, proizvedenih u kragujevačkoj „Zastavi“ pre više od tri decenije. Umesto u studiju, snimak je snimljen u skladištu, a revolveri su predstavljeni kao „viškovi“ naoružanja.
Međutim, analiza Balkanske istraživačke mreže (BIRN) pokazala je da se radi o oružju koje je nekada bilo u civilnoj upotrebi. Na sanducima se jasno vidi oznaka „oružje za uništenje“, dok su na pištoljima ostale papirne etikete sa oznakom „MUP“, imenima mogućih prethodnih vlasnika i brojevima predmeta. Dodatni tragovi – modifikovani nišani i personalizovane drške sa simbolima poput grba FK Crvena Zvezda ili dvoglavog orla – ukazuju da ovo oružje nije poticalo iz policijskih zaliha, već od građana koji su ga predali ili kojima je oduzeto tokom akcija zaplene.
Cena ovih revolvera na američkom tržištu kreće se od 250 do 350 dolara, dok unikatni primerci dostižu i 750 dolara. Na Jutjubu se može pronaći veliki broj snimaka različitih jutjubera koji ih predstavljaju ili prodaju, što ukazuje na široku dostupnost ovog oružja u SAD.
Regionalne organizacije koje se bave kontrolom malokalibarskog oružja naglašavaju da ovakvo obeležavanje („za uništenje“) nema smisla ukoliko je oružje legalno izvezeno. To otvara ozbiljna pitanja o tome kako je oružje koje je trebalo da bude uništeno završilo na američkom tržištu i da li je došlo do zloupotreba u procesu izvoza.
Zaključak
Ovaj slučaj povezuje domaću industriju oružja, bezbednosne politike i globalno tržište. Za Srbiju, ali i region, on otvara dilemu: da li se oružje koje je trebalo da bude uništeno preusmerava u komercijalne tokove, i kakve posledice to ima po bezbednost, reputaciju i poverenje u institucije.
