Dva meseca nakon uvođenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, cene u prodavnicama ostale su gotovo nepromenjene. Trgovinski lanci našli su načine da zaobiđu gubitke, dok mali proizvođači trpe posledice.
Kada je predsednik Srbije predstavio paket ekonomskih mera, među kojima i ograničavanje trgovačkih marži, najavio ih je kao „čudesne“. Međutim, tržište je pokazalo drugačiju dinamiku. Prema rečima dr Dragovana Milićevića, ekonomiste i bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine, efekti za građane su „skoro pa nikakvi“.
Trgovci se prilagodili – cene ostale iste
„Biznis ima svoja pravila igre. Ne možete narediti zaradu. Trgovci su planirali poslovanje za 2025. i sada im menjate uslove u poslednjem kvartalu“, kaže Milićević za N1. Dodaje da su trgovinski lanci reagovali racionalno – smanjenjem troškova, gašenjem nerentabilnih objekata i povećanjem prodaje sopstvenih robnih marki.
U marketima su se intenzivirale promocije proizvoda poput „Baš baš“ i „Premia“, koji imaju nižu nabavnu cenu i jednostavniju kalkulaciju. Trgovac ih direktno maržira, dodaje porez i plasira na rafove – bez dodatnih troškova.
Marža ne znači automatski zaradu
Milićević objašnjava da visina marže ne mora da odražava stvarnu zaradu. „Ako imate 30% marže na 100 dinara, to je 30 dinara. Ali 20% na 200 dinara daje 40 dinara. To su poslovne nijanse koje se često zanemaruju u javnoj raspravi.“
Mali proizvođači pod pritiskom
Uredba je, prema Milićeviću, najviše pogodila male proizvođače. „Veliki trgovinski lanci prenose gubitke na slabije aktere. Mali proizvođači moraju da popuste ako žele da njihova roba ostane u velikim marketima.“
Lokalni ugao: Sandžački proizvođači u nezavidnoj poziciji
U Sandžaku, gde dominiraju mali i srednji prehrambeni proizvođači, nova pravila dodatno komplikuju plasman robe. Trgovinski lanci favorizuju sopstvene brendove, dok lokalni proizvodi gube prostor i konkurentnost. Ograničavanje marži, koje je trebalo da zaštiti potrošače, u praksi je otvorilo prostor za tržišnu dominaciju velikih sistema.
