Osam dana otkako je Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima javno objavljen, jasnije se nazire kako predstavnici izvršne vlasti zamišljaju poziciju i ulogu policije u društvu.
Pojednostavljeno rečeno, vlast bi policiju sa širim ovlašćenima i strožijom političkom kontrolom nego što je do sada bio slučaj.Predstavnici civilnog sektora su prethodnih dana kritikovali brojne odredbe ovog nacrta, a danas je grupa nevladnih organizacija zatražila od predstavnika ministarstva da produži javnu raspravu makar još mesec dana kako bi moglo da se radi na popravci nacrta.
Jedna od organizacija koja je potpisala zahtev za produženje javne rasprave su i Partneri Srbija. Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka ove organizacije ističe da je u nacrtu najproblematičnija mogućnost uvođenja biometrijskog nadzora.– Takvo rešenje ne bi smelo da se nađe u finalnoj verziji nacrta zbog posledica koje bi ono moglo da ima na ljudska prava i slobode. Srbija nije kao društvo spremna za jedan takav sistem zbog svih propusta koje smo u prošlosti imali u pogledu zaštite podataka. Dodatan problem je što su u nacrtu zakona o evidencijama, koji je paralelno u javnoj raspravi, prava građana u pogledu pristupa informacijama koja se prikupljaju gotovo ukinuta, navodi Toskić Cvetinović.
Kao problematičnu, ona ističe i odredbu kojom su proširena ovlašćenja policije prilikom ulaska u domove građana. Naime, nacrt predviđa da policija može bez odluke suda da uđe u stan, između ostalog, i kako bi otklonila neposrednu opasnost po ljude ili imovinu. Pod ovim, precizira se dalje, podrazumeva se “postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili da je izvršeno krivično delo”.
– Nezavisno od toga da li je u pitanju nespretno formulisana odredba, ona preširoko definiše uslove pod kojima policija može da uđe u nečiji stan. Kao takva, ova odredba nije u skladu sa Ustavnom, ističe Toskić Cvetanović.Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ne rešava ključne probleme u policiji, a da neke dodatno produbljuje.– Ovi nacrtom se ojačava upliv politike u operativni rad policije. Primera radi, nacrt omogućava ministru unutrašnjih poslova da izdaje obavezne instrukcije policiji, a istovremeno Sektor unutrašnje kontrole ostavlja pod ministrovom kontrolom, kaže Elek.S druge strane, dodaje on, šire se ovlašćena policije od biometrijskog nadzora do upotrebe gumenih metaka, što je praksa od koje se odavno odustalo.Elek je primetio i još jednu zanimljivost – naime u odredbi koja govori o izboru direktora policije, tamo gde u važećem zakonu piše “javni konkurs” u nacrtu piše samo “konkurs”.Odredbe oko izbora direktora policije zapazio je i Siniša Janković iz Instituta za istraživanje korupcije Kareja. Naime, postojeći zakon propisuje da direktor može da bude neko ko ima najmanje 15 godina rada u Direkciji policije. Novi nacrt, međutim, to menja u 15 godina iskustva u “poslovima bezbednosti”.
– Mislim da se lako može zaključiti da je čovek spreman da zauzme fotelju direktora policije, čim se zakon usvoji, i da taj čovek neće biti iz policije, već iz nekih drugih “poslova bezbednosti”, navodi Janković.Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima nedavno je objavljen na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova, a planirano je da se do kraja godine održi javna rasprava.Ministarstvo je pokušalo na leto 2021. godine da usvoji novi Zakon o unutrašnjim poslovima, ali je nakon brojnih prigovora stručne javnosti odustala od nacrta koji je predstavljen. Navodno, od usvajanja zakona se odustalo na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao da ne treba usvajati tako važan zakon šest meseci pred izbore.
Izvor: danas.rs
