Šta je tokom korone država kupovala, od koga i za koliko novca, građani do danas nisu saznali, iako su predstavnici vlasti najavljivali da će im položiti račune. CINS je došao do jednog od ugovora vrednog 64 miliona evra koji pokazuje kako su poslovi sklapani i kako je Vlada skrajnula Zakon o javnim nabavkama, piše CINS.
Na konferenciji 15. marta 2020. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je u zemlji proglašeno vanredno stanje. Borbu protiv korone, koja je tada uzimala maha, opisao je kao „rat protiv nevidljivog protivnika kog naša zemlja mora da pobedi“.Dok se građanima život menjao iz korena, država je žurila da nabavi što više medicinske opreme.
Danas, nakon tri godine, građani još uvek ne znaju šta se desilo tog 16. marta, kako je vlast trošila njihov novac, šta je tom prilikom kupovano i od koga.Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavljuje jedan od strogo poverljivih ugovora, vredan više od 64 miliona evra, koji je RFZO sklopio i koji daje neke od odgovora na ova pitanja. On pokazuje i šta se krije iza tajnog zaključka Vlade koji je sve informacije u vezi sa nabavkom medicinske opreme tokom korone učinio nevidljivim.
„Potpuno je jasno da je Vlada prekoračila svoja ovlašćenja i da je od javnosti sakrila više podataka nego što je to neophodno”, kaže za CINS Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.Milijarde ispod radaraO tome od koga će šta RFZO da nabavi u jeku pandemije dogovarano je na sastancima u toj instituciji. CINS je iz više nezvaničnih izvora saznao da su na sastanke bile pozvane firme koje imaju ili mogu da nabave nešto od preko potrebne robe. Država im je obećavala plaćanje unapred i pomoć oko transporta. Izvori sa kojima je pričao CINS su rekli da su na sastancima bili i predstavnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA).Na jednom od tih sastanaka je bio i predstavnik firme Sinofarm. Iako deli ime sa kineskom koja proizvodi vakcine, reč je zapravo o porodičnoj firmi iz Beograda koja postoji već trideset godina. Sinofarm je, samo dan nakon uvođenja vanrednog stanja, sa RFZO sklopio ugovor vredan 7,6 milijardi dinara, odnosno više od 64 miliona evra (sa PDV-om). Za ovaj novac oni su državi prodali preko 700.000 maski, skoro milion i po kombinezona, oko dva miliona mantila i 13 miliona kecelja.
O Sinofarmovoj ponudi, koja je sastavljena istog dana kada je i sklopljen posao, RFZO je imao vremena da odluči svega jedan dan:„(…) zbog potražnje za proizvodima od strane celog sveta, pogotovo Evrope. Mora se platiti što hitnije ino (inostranim, prim.nov) proizvođačima kako bi osigurali lager“, piše u ponudi.
Takođe, u ponudi stoji da se roba mora platiti u potpunosti avansno.I RFZO je zahtevao hitnost. Tako se Sinofarm obavezao da će robu isporučiti kliničkim centrima za devet dana od potpisivanja ugovora, kao i da sve podatke do kojih dođe u vezi sa ovim poslom čuva kao strogo poverljive.Iako je roba proizvedena u Kini, avione je, pored kineskih aerodroma, trebalo poslati i na aerodrom u Sjedinjenim Američkim Državama i Indiji.Inače, mediji su tokom vanrednog stanja pisali da je ova oprema u zemlju dopremana i letovima koje je između ostalih organizovala Vlada. Međutim, iz dokumentacije nije jasno ko je pokrio troškove prevoza za robu koju je državi prodao Sinofarm. Dok u njihovoj ponudi stoji da cena ne uključuje transport, potpisani ugovor kaže da su troškovi prevoza ipak u sklopu cene.Vlasnik Sinofarma Nikola Sinobad odbio je da komentariše ugovor za CINS.
Tajni zaključak jači od zakona
Istog dana kada je uvedeno vanredno stanje, Vlada je donela strogo poverljivi zaključak nakon kog su javne nabavke koje je raspisao RFZO obustavljene.CINS je još 2020. pokušao da sazna šta u njemu piše, ali bez uspeha. Zbog toga smo tužili Vladu pred Upravim sudom, ali presuda još nije doneta.Ugovor između RFZO-a i Sinofarma do kojeg je došao CINS otkriva da je zaključkom suspendovan Zakon o javnim nabavkama za kupovinu medicinskih sredstava i opreme u vezi sa koronom.Kako se u ugovoru navodi zaključkom je utvrđeno da RFZO za potrebe državnih zdravstvenih ustanova bez primene Zakona o javnom nabavkama obezbedi ličnu i zaštitnu opremu i ostali sanitetski i medicinski potrošni materijal i drugu neophodnu opremu u vezi sa korona virusom.Nenadić objašnjava da je tadašnji Zakon o javnim nabavkama omogućavao da se u slučajevima poput epidemije najhitnije nabavke rade bez tendera, ali kaže da to nije podrazumevalo tajnost.„Mi smo imali još alarmantniju situaciju kada su bile poplave i kada su takođe nabavke bile vršene bez procedure, ali one nisu bile tajne. Podaci o tim troškovima nisu skrivani. Urgentna situacija ne povlači sa sobom i tajnost.“
RFZO nije odgovorio na pitanja CINS-a o ovim nabavkama, između ostalog, koliko je ugovora sklopio na osnovu tajnog zaključka i koja je njihova ukupna vrednost.
Dokumentaciju koju smo im tražili na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nam takođe nisu dali, već su naš zahtev prosledili Vladi s obzirom da ih je ona proglasila tajnom.Vlada je i ovog puta odabrala da ćuti. Ni na zahtev, ni na naša pitanja o tajnom zaključku nismo dobili odgovor.Nenadić smatra da ako je postojao neki razlog za skrivanje ovih podataka od javnosti, onda kada su se države nadmetale da obezbede zaštitnu opremu, on je svakako kasnije nestao:„Vlada Srbije je ta koja održavanjem potpune tajnosti stvara sumnju da postoji nešto sporno u vezi sa ovim poslovima“.
Izvor: danas
