Radna grupa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremila je Nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a sve u cilju unapređenja uslova rada za zaposlene i smanjenje povreda na radu.Iz resornog ministartva ističu da je ovo novi Predlog zakona posle 18 godina, koji je usvojila Vlada Srbije i trenutno se nalazi u skupštinksoj proceduri.
– Predlogom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, uvodi se niz novih rešenja, a sve u cilju veće zaštite zaposlenih – saopštilo je ministarstvo uoči uskršnjih praznika.Novine u odnosu na važeći zakon su:propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda;
obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama);
propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu,
kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Maksimalne kazne su povećane sa 1.000.000 na 2.000.000 dinara.
Кako bi se unapredile evidencije o povredama na radu novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu se uvodi jedinstveni registar povreda na radu koji će obezbediti brojne pozitivne efekte:
elektronsku prijavu povreda na radu,smanjenje troškova,ušteda vremena za poslodavce,ubrzavanje procesa ostvarivanja prava,dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu,sistematsku obradu i analiziranje podataka.A koliko Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodi brigu o svim zaposlenima, ilustrovali su podacima o izvršenim inspekcijskim nadzorima u prethodnom periodu.Tako navode da su u 2022.godini, inspektori rada zbog utvrđenih nezakonitosti podneli 3.994 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 2.441 u oblasti radnih odnosa, 1.324 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 229 prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru i drugim propisima.Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada u 2022.godini, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 184.815.380 dinara.Takođe, inspektori rada su u 2022.godini podneli i 52 krivične prijave, od kojih 42 krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu i 10 krivičnih prijava protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa zbog uskraćivanja prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja.Trenutno je popunjeno 237 radnih mesta inspektora rada. U 2022.godini, u Inspektoratu za rad su u radni odnos na neodređeno vreme primljena 42 inspektora rada, dok je 1. marta 2023. godine primljeno još devet.U toku je javni konkurs za popunjavanje još osam radnih mesta inspektora rada
Izvor: kurir
