Mediji na nemačkom pišu da Zapad malo zna o novoizabranom predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću. Zna se da je ekonomista, da je nov u politici i da ima podršku srpskog tabora.
Nemačka novinska agencija dpa piše da je na predsedničkim izborima u Crnoj Gori pobedio ekonomista Jakov Milatović, koga podržava prosrpski tabor.„Milatović je blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja se kontroliše iz Beograda. Bio je ministar ekonomije u kratkotrajnoj prosrpskoj vladi od decembra 2020. do aprila 2021. Nakon raspada ovog kabineta, on i drugi osnovali su novu stranku „Evropa sad!“, koja se zalaže za ulazak Crne Gore u EU, ali istovremeno želi bliske veze sa Srbijom.
Prozapadno orijentisani Milo Đukanović koji je više od tri decenije određivao politiku zemlje, ovim porazom gubi poslednju funkciju na vlasti. Pre više od dve godine, njegova stranka DPS je poražena na parlamentarnim izborima od koalicije prosrpskih i reformskih partija.Đukanović je doveo bivšu jugoslovensku republiku do nezavisnosti 2006. godine i 2017. u NATO. Istovremeno, njegova vladavina je više puta bila kritikovana zbog korupcije i nepotizma“, piše dpa u tekstu koji prenosi veliki broj nemačkih medija, piše DW.Pobedio rezerva MilatovićFrankfurter Rundšau piše da se „o Milatoviću koji se kasno uključio u politiku, na Zapadu uglavnom malo zna. Radio je između osalog u Narodnoj banci Crne Gore, Dojče banci i Evropskoj razvojnoj banci u Bukureštu.
Kada je Đukanovićev DPS 2020. morao prvi put u opoziciju, premijer Zdravko Krivokapić je doveo nestranačkog bankara u svoj kabinet kao ministra ekonomije. Koalicija je posrnula u proleće 2022.Međutim, Milatović je doživeo porast popularnosti poreskom reformom koju je izradio zajedno sa tadašnjim ministrom finansija Milojkom Spajićem: smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje prosečne neto zarade su povećane za skoro trećinu. Kritičari su ga optužili da posledice nedovoljnog finansiranja sistema socijalnog osiguranja na kraju mora da snosi država.Ali kada su dva bivša ministra 2022. osnovala pokret „Evropa sada”, on je na lokalnim izborima odmah osvojio gradsku skupštinu glavnog grada Podgorice. „Evropa sada” je prvo predložila svog partijskog lidera Spajića za predsedničkog kandidata. Tek kada je Spajić pao zbog srskog pasoša,u trku je ušao Milatović kao rezervni kandidat“, piše Frankfurter Rundšau.
Strah uticaja Srbije, SPC i KremljaU nedelju se završila „uzbudljiva predsednička utakmica u Crnoj Gori“ piše austrijski Standard, a o budućem predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću kaže da njegova „politička linija nejasna“.„Njegova partija Evropa sada, koja promoviše populističke teme kao što su povećanje plata i veći prosperitet, osnovana je tek prošle godine. Milatović je rekao da će on biti političar koji će Crnu Goru uvesti u EU. Ali malo se zna o njegovim geopolitičkim namerama. Ne samo u Crnoj Gori, već i u EU i SAD, prozapadne snage su zabrinute da bi Crna Gora pod Milatovićem mogla da dođe pod pojačan uticaj Srbije, ali indirektno i Kremlja.“
Strah uticaja Srbije, SPC i KremljaU nedelju se završila „uzbudljiva predsednička utakmica u Crnoj Gori“ piše austrijski Standard, a o budućem predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću kaže da njegova „politička linija nejasna“.„Njegova partija Evropa sada, koja promoviše populističke teme kao što su povećanje plata i veći prosperitet, osnovana je tek prošle godine. Milatović je rekao da će on biti političar koji će Crnu Goru uvesti u EU. Ali malo se zna o njegovim geopolitičkim namerama. Ne samo u Crnoj Gori, već i u EU i SAD, prozapadne snage su zabrinute da bi Crna Gora pod Milatovićem mogla da dođe pod pojačan uticaj Srbije, ali indirektno i Kremlja.“
Navodeći da se oko trećine građana Crne Gore izjašnjavaju kao Srbi, autorka Adelhajd Velfl piše da „Milatović nikada nije zauzeo jasan stav o osetljivim pitanjima, a to su odnos prema Srbiji i Rusiji i ulozi Srpske pravoslavne crkve“.„Činjenica da ga podržavaju i šovinistički etnički srpski ekstremisti poput Vojislava Šešelja zabrinjava neke posmatrače“ napomnje Standard i pominje„strahovanja od uticaja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Kremlja i politički aktivne Srpske pravoslavne crkve, koja poslednjih godina sve više vuče konce u Crnoj Gori – a protiv čega su se DPS i Đukanović borili svim sredstvima.“Na kraju Standard piše da je „odlazeća vlada čak ograničila ovlašćenja predsednika (Mila Đukanovića), što je kritikovala i Venecijanska komisija. A za odlazećeg premijera Abazovića Velfl piše da se „smatra političarem lake kategorije kojeg su Vučić i albanski premijer Edi Rama uveliko instrumentalizovali.“Izvor: danas
