“Zajedništvo roditelja i nastavnika je tendencija koja treba da bude shvaćena kao dobronamerna. Ovo nije nikakva kazna za nastavnike”, podvukla je za “Blic” TV ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović govoreći o novom pravilniku o ocenjivanju učenika u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i o Pravilniku o društveno-korisnom radu, odnosno humanitarnom radu
Ministarka je istakla da su zakoni koji su regulisali izmene i dopune u oblasti srednjeg i osnovnog obrazovanja, doneti još u novembru mesecu.
– Obaveza ministarstva bila je da kroz podzakonska akta konkretizuje te zakone kako bi mogli da se primenjuju na adekvatan način i kad se ta podzakonska akta objave u Službenom glasniku. To je već učinjeno i pravilnici su već stupili na snagu – izjavila je ministarka u svom uživo uključenju u “Jutro na Blicu” i dodala da je o svim segmentima zakona detaljno razgovarano.
– Obaveza ministarstva bila je da kroz podzakonska akta konkretizuje te zakone kako bi mogli da se primenjuju na adekvatan način i kad se ta podzakonska akta objave u Službenom glasniku. To je već učinjeno i pravilnici su već stupili na snagu – izjavila je ministarka u svom uživo uključenju u “Jutro na Blicu” i dodala da je o svim segmentima zakona detaljno razgovarano.
Nadzor roditelja nad nastavnicima
Model ocenjivanja učenika izazvao je najviše polemika u javnosti. Jedan od segmenata tog zakona, odnosno podzakonskog akta, tiče se činjenice da pravilnik predviđa da preko 50% roditelja jednog odeljenja mogu izraziti svoju sumnju da neki nastavnik u nekom segmentu svog rada možda ne radi na najbolji način ono što je u skladu sa zakonom i pravilnicima.
– Ako se to dogodi, dakle da preko 50% roditelja jednog odeljenja ima takav stav, moramo sprečiti one individualne komunikacije nezadovoljnih roditelja i moramo napraviti, i to smo učinili ovim podzakonskim aktom, jednu proceduru, prosto postupak kakvo je postupanje u tom slučaju. Oni u pisanoj formi se obraćaju odeljenjskom starešini. Odeljenjski starešina taj zahtev roditelja prosleđuje stručnom veću koje čine nastavnici iz određene oblasti, stručne. Stručno veće se izjašnjava da li je po njihovoj oceni taj zahtev roditelja osnovan ili neosnovan i onog momenta kad dobije taj zahtev, obaveštava ostale roditelje, obaveštava decu, obaveštava pre svega direktora i donosi svoj stav o predlogu roditelja – objasnila je ministarka i dodala:
– Taj stav može biti pozitivan ili negativan, saglasno sa roditeljima i preduzimanje daljih nekih koraka u kom slučaju direktor zajedno sa sekretarom i sa saradnicima, odnosno savetnicima, ocenjuje ono što je tema i procenjuje da li je možda potrebno preduzeti neke dalje korake ili proceniti da zahtev roditelja i ocena roditelja nije osnovana. Zbog čega ovako detaljno pričam? Zbog toga što autonomija škole podrazumeva da ako se javi neki problem u smislu potrebe da kvalitet rada sa decom bude bolji, da je najbolje da škola autonomno to radi, da se ne meša ministarstvo, da druge instance tu ne ulaze, nego da sami nastavnici jednim drugima pomognu. Ako je direktor ocenio sa sekretarom i savetnikom da ima osnova tekst koji su roditelji potpisali i u pisanoj formi ostavili, onda oni prave plan o tome šta treba učiniti u konkretnoj situaciji. Da li je odrediti mentorski rad, da li je napraviti neku edukaciju mladih nastavnika, profesora koji beskrajno vole svoj posao, ali koji u samoj metodologiji rada možda još uvek nisu dovoljno spretni – rekla je ministarka Đukić Dejanović.
“Nije ovo nikakva kazna za nastavnika”
Ta pomoć kolega može biti vrlo dragocena, kaže ministarke, i upravo tendencija ovog podzakonskog akta jeste da ta neka solidarnost slična postoji u školi i da škola to sve reguliše. U slučaju da roditelji nisu zadovoljni odlukom koju je direktor doneo, u roku od 7 dana imaju mogućnost da se obrate školskoj upravi i onda ide dalji postupak.
– Zajedništvo roditelja i nastavnika je tendencija koja treba da bude shvaćena kao dobronamerna. Ovo nije nikakva kazna za eventualno nastavnika koji u nekom postupku, postupanju, u razredu, u odeljenju, bilo kroz predavanja, ocenjivanja, praćenje rada, eventualno negde narušava nešto što je predviđeno normama – kaže ministarka.
Pojedini prosvetari smatraju da je ta procedura predviđena novim pravilnikom ponižavajuća i uvredljiva za prosvetne radnike, kao i da predstavlja dodatni pritisak.
– Vidite, ja zaista mislim da nema nikakvog ponižavanja. Sećam se kad sam bila dobra mlada lekarka pa i mlada profesorka, nastavnica u medicinskoj školi, da mi je pomoć kolega bila dragocena u prvoj godini mog rada – kaže Đukić Dejanović.
O društveno korisnom radu
Ne samo zbog toga što se učenik eventualno može izreći takva mera za slučaj neadekvatnog ponašanja, nego zato što u tom društveno korisnom radu upravo roditelji, nastavnici i deca mogu negovati zajedništvo, mogu na istim zadacima jedni na druge uticati, mogu razvijati empatiju, drugarstvo među decom i međugeneracijsku podršku možemo imati u tom društveno korisnom radu i zbog toga je tendencija ovog podzakonskog akta bila da zapravo obavežemo i nastavnike, i roditelje, i učenike da kroz plan i program koji se mora realizovati u jednoj školskoj godini učestvuju u tome – rekla je za “Blic” TV ministarka.
