Morbidne poruke upućene rivalu, vatromet posle ponoći kao dobrodošlica u grad, potom i rasističke uvrede na putu ka stadionu… Sve su navijači Napolija uradili kako bi (na vrlo pogrešan način) destabilizovali fudbalere Milana pred revanš utakmicu četvrtfinala Lige šampiona. Da li je karma učinila svoje ili je nešto drugo u pitanju, pak (negativna) energija koju su pristalice Azura pokušale da prenesu na svoje ljubimce nije bila od pomoći. Ekipa Stefana Piolija ugasila je Vezuv, odolela budućem šampionu Italije (1:1) po treći put u petnaestak dana – prethodno ga dva puta dobila – nabila mu ozbiljan kompleks i pružila ruku gradskom rivalu Interu uz jasnu poruku – gledamo se u polufinalu.
Sejao je Napoli strah širom Čizme napadačkim fudbalom, u šestoj brzini se prošetao kroz Seriju A dok je istovremeno punio mreže protivnika u Ligi šampiona (Ajaks, Liverpul, Rendžers, Ajntraht), sve dok nije naleteo na Milan. Daleko najefikasnija ekipa italijanskog prvenstva umalo da u dvomeču ostane bez gola protiv tima koji je ostavila u prašini u prvenstvenoj trci. Tek u nadoknadi revanša Viktor Osimen je uspeo da pronađe šifru za sef Majka Menjana i otključa gol Rosonera po prvi put od oktobra (na šest vezanih utakmica u LŠ Milan nije primio gol) u elitnom evropskoj takmičenju, ali to neće pokvariti utisak da je ekipa Stefana Piolija odigrala neuporedivo zrelije u dvomeču i pokazala kome su noći Lige šampiona u klupskom DNK. Kao što neće promeniti ni činjenicu da se milanski tim našao među četiri najbolja tima na Starom kontinentu posle 16 godina i one sezone kada se popeo na krov Evrope.
Svemu i svačemu su navijači Milana svedočili u tom mračnom periodu, svakakvih su se “konstanata”, “zapata” i “ćerćija” nagledali, ali će ih se posle epiloga na jugu Italije makar na kratko sa osmehom na licu sećati. Kao što će na kratko i tifozi Napolija, dok i matematički ne obezbede titulu, plakati, jer su im Rosoneri bacili mrlju na sezonu što je mogla i činilo se da će biti bajkovita.Početak utakmice bio je identičan onom od pre šest dana na San Siru. Napoli je, nošen hukom sa tribina prepunog stadiona Dijego Armando Maradona, sabio goste na njihovu polovinu i terao ih da se bore za dah. Odličan su tempo postavili Spaletijevi momci od prvog minuta, ne dozvoljavajući Milanu da ga uspori, ali mu inicijativa nije mnogo donela. Zapravo ništa, nijednu priliku koja bi navijače bacila u trans. Učinio je to, ni manje ni više – Aleks Meret.ODBRANU MERETA POGLEDAJTE OVDEBaš kao i u prvoj utakmici, Milan je vrebao iz zasede, fokusiran prvenstveno na svoj gol, bez naznaka da bi mogao da ugrozi Meretov. No, i kad je u podređenom položaju Milan je u stanju da zapreti zahvaljujući ultrasoničnom levom boku. Teo Ernandez je probio po levom boku, zavrnuo za Rafaela Leaa koji sa njim i čini taj nezaustavljivi tandem kraj leve aut-linije, a Portugalac dok je proigraovao Braima Dijaza na drugoj stativi iznudio jedanaesterac od sunarodnika Marija Ruija.Budući da u mečevima težine kakvu nosi četvrtfinale Lige šampiona ima više iskustva od svih saigrača, Olivije Žiru je preuzeo odgovornost – i promašio. Meret, što je u prvom meču ostao u senci Majka Menjana, pročitao je nameru francuskog napadača i uradio ono što je pre nešto više od deset godina uspelo samo Džou Marfiju, tadašnjem golmanu Koventrija u Liga kupu. Imao je Žiru do večeras gotovo savršen učinak sa bele tačke, pogodio je 27 od 28 udaraca sa bele tačke, ali je verovatno najbitniji u karijeri promašio.Čovek što je Milanu doneo toliko bitnih pobeda u prošloj, šampionskoj sezoni, bio je na putu da postane tragičar Rosonera. I samo šest minuta kasnije samo je pojačao utisak da bi mogao da bude centralna figura, samo po navijače Milana u negativnom kontekstu. Našao se u stopostotnoj šansi, ukazala mu se prilika da se eskpresno iskupi, ali je nije iskoristio.Umesto toga vrlo lako je mogao da bude kažnjen. U nameri da spreči zahuktalog Irvinga Lozana da pripreti Menjanu, Leao je uklizao i umalo ponovio ono što je nad njim napravio Rui. Sklonio mu je loptu ispred nosa, ali ga je i zakačio po nozi, pa je delovalo da će Napoli dobiti penal. Ipak, glavni arbitar Šimon Marčinjak je posle konsultacije sa VAR sobom pokazao na korner zastavicu.
Ko prođe Pari Sen Žermen i Mančester Siti u naponu snage može da se šetka Stamford bridžom i biće bolji od ovakvog, nikakvog Čelsija. Opet je Real u polufinalu Lige šampiona, pošto je demonstirao šta u savremenom fudbalu znači igra na rezultat. O ukusima može da se raspreda do prekosutra, ali kad se pogleda semafor postaje jasno zašto se ekipa Karla Ančelotija primakla završnici takmičenja u kome brani trofej. Zato što je spremna da izdrži nalete motivisanih Plavaca i dobije ih dvaput u šest dana. Još jednom bez primljenog gola.Rutinski, kao da igraju sa Valjadolidom, slavili su Madriđani na „Santjago Bernabeu“, onda preleteli Lamanš i u Londonu dobili nalik nekim izazovnim susretima u Primeri. Na primer, na Mestalji, gde nikad nije lako slaviti, gde Valensija pritisne, ali često poklekne pred fudbalskim kraljem. Tako je prvak Evrope izgledao na Stamford bridžu. Makar i u trenucima kad se činilo da je „visio“ pronašao je način da se izvuče i zakaže obračun sa (valjda) Mančester Sitijem – 2:0 (prvi meč 2:0).
Real je dobio zato što u Ligi šampiona poseduje kulturu pobeđivanja. Navikao je na ovakve, pa i daleko komplikovanije situacije. Na kraju je plašt junaka obukao Rodrigo, dovoljno brz da istrči i na dodavanje Vinisijusa Žuniora okonča kontru; zatim podmetne nogu posle kombinacije Vinisijusa i Federika Valverdea. Tako je Brazilac omogućio gostima da mirno privedu kraju susret u kome je Čelsi izgledao energetski bolje skoro sat vremena, samo što nema ono što karakteriše veliki tim. Kulturu pobeđivanja.Španski gigant je odigrao ispod visokih kriterijuma na koje je navikao navijače. Plavci iznad onih prezentovanih tokom sezone. U takvom odnosu snaga Real je patio dve trećine revanša, a Čelsi pati zato što tokom dvomeča nije uspeo da postigne gol, te se pozdravio i od jedinog preostalog takmičenja u kome je bio „živ“.I za to postoje objašnjenja. Možda će u budućnosti biti drugačije, međutim, Mark Kukurelja i Trevo Čaloba izgledaju kao fudbaleri kojima nije mesto u polufinalu Lige šampiona. Samo zamislite njih dvojicu u borbi za mesto u istanbulskom finalu i biće vam jasno zašto nisu tamo. Španac je propustio veliku šansu da Čelsi vrati u meč i teško je objasniti kako u prvom delu nije savladao Tiba Kurtou (mada je i Belgijanac sjajno odbranio), Čaloba kasnio u situaciji kad mu je Rodrigo pobegao za inicijalnu promenu rezultata. Pogrešno bi bilo okriviti levog beka i štopera za stanje u kome je sastav Franka Lamparda, međutim, na ovom nivou fudbala njihovi propusti se kažnjavaju.
Izvor: mozartsport
