U pregovaračko poglavlje 35, koje obuhvata i odnose sa Kosovom, mogao bi da bude uključen i Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Evropski savet tražiće od Evropske komisije da im se taj predlog hitno dostavi. I dok se predsednik nada da takva odluka možda neće biti doneta, eksperti ga podsećaju da je na to pristao još posle pregovora u Ohridu.
Da će doći dan kada će Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, postati deo naših pregovora za članstvo u Evropskoj uniji znalo se još pre osam meseci. Tada, kada se o tom sporazumu u Briselu, a potom i u Ohridu, pregovaralo.
„Ono što je važno da se kaže to je da ovih nekoliko tačaka koje smo dogovorili one će postati deo pregovaračkog okvira za obe strane, dakle i za Beograd i za Prištinu“, rekao je Vučić u Ohridu.
„Za Srbiju kroz poglavlje 35 njenog pregovaračkog okvira, a za Kosovo kroz specijalnu grupu za normalizaciju“, odgovorio je Žozep Borel, šef diplomatije Evropske unije, 20. marta ove godine.
I bio je tada predsednik zadovoljan zbog postignutog dogovora. Sada dogovoreno nešto drugačije interpretira.
„Ja ne mislim da je moguće da to bude u celini deo pregovaračkog poglavlja, zato što bi time de fakto zatvorili vrata za Srbiju“, poručio je Vučić.
Jer se Srbija protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama. A jedan od članova Sporazuma kaže da neće.
„Ako vi stavite u to da je članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda vam je jasno da ne želite Srbiju, ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće doneti“, dodao je on.
„Očigledno predsednik Vučić procenjuje da i dalje ima tu nekog manevarskog prostora da možda ne postane to taj sporazum u celini deo poglavlja 35“, smatra Aleksandar Ivković, sa portala „European Western Balkans“.
Odnosno, računa na svoje saveznike.
„Recimo Mađarska, koja bi mogla, pošto ima pravo veta, a to se odlučuje jednoglasno, da modifikuje ili da blokira čak tu obavezu Srbije“, istakao je Ivković.
Manevarskog prostora možda ima, ali vremena baš i ne. Jer, tražio je Evropski savet od Evropske Komisije da im se predlog izmena Poglavlja 35 htino dostavi. Iako je plan da se promene usvoje vrlo brzo, do kraja januara, o pritisku na Srbiju ne može da se priča, misli koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić.
„To je operacionalizacija onoga što su se dve strane dogovorile još u februaru i martu, sada je to došlo na red da bude uvršteno na sastanak Evropskog saveta, a kasnije i od strane Evropske komisije, a sve u cilju da se taj deo završi pre kraja rada ove Evropske komisije“, smatra Mijačić.
Odnosno, pre evropskih izbora zakazanih za jun sledeće godine. Do tada velika se bitka vodi i da Priština ispuni neki korak iz sporazuma, uočava urednica portala Kossev. Bitka je, objašnjava ona, između pritiska na Prištinu da formira zajednicu sa srpskom većinom i uspeha njenih predstavnika da se bilo na šta bi pristali očisti od suštinske autonomije za Srbe.
„Više očekujem da to bude neka vrsta kozmetičke organizacije iza koje mogu da stanu Priština i Beograd. Pritšina tako što će biti sigurna da će to biti samo jedna kozmetička organizacija bez suštinskih ovlašenja“, napomenula je urednica Kossev Tatjana Lazarević.
A Beograd će, dodaje ona, imati smokvin list da pokrije ono što se dešava već duže vreme, a to je finalizacija raspuštanja preostalih srpskih institucija.
izvor: n1
