Jako nevreme pogodilo je Srbiju prethodnih dana, a u pojedinim delovima zemlje, grad veličine jajeta ili jake poplave oštetili su automobile, bašte, pa i stambene objekte. Iako šteta nakon ovakvih prirodnih nepogoda može da bude velika, barem malo olakšanje, sa finansijske strane, mogu da osete oni koji imaju polisu osiguranja imovine. S druge strane, oni koji nemaju polisu, mogu da zaborave na naknadu štete.
Jako nevreme i poplave zadesilo je pojedine delove Srbije prethodnih dana, te su tako uništeni automobili, bašte, kuće, lokali, saobraćajnice, ulice u Osečini, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Priboju, Ljigu, Mionici i u nekim delovima Beograda…
Ošećeni su krovovi, šoferšajbne, prozori, usevi maline koja je sazrela za berbu… Oni građani kojima je oštećena imovina trenutno su u finansijskim problemima, ali ukoliko imaju polisu osiguranja imovine, mogu da odahnu i da naplate štetu.
U slučaju da su vremenske nepogode napravile štetu na automobilu, gubitak pokriva kasko polisa osiguranja, za oštećenja na krovu ili drugom delu nekretnine to je polisa osiguranja stana ili kuće, dok će štetu za poljoprivredne useve i životinje ili poljoprivrednu mehanizaciju pokriti posebna polisa – za osiguranje poljoprivrednih useva, životinja, mehanizacije I druge imovine.
Koliko košta polisa osiguranja?
Cene, naravno, zavise od same osiguravajuće kuće, a od iznosa koji se plaća zavisi i koliku štetu će osiguranje pokriti. U proseku se, kada je u pitanju osiguranje kuće, plaća jedan evro godišnje po kvadratnom metru. Dakle, za stan od 50 kvadrata, godišnji trošak osiguranja je 50 evra, što je oko četiri evra mesečno.
Što se tiče kasko osiguranja, ono košta od pedesetak do 600 evra godišnje, u zavisnosti od snage motora, namene vozila, godišta…
Kada je u pitanju osiguranje poljoprivrednih useva, trošak zavisi od različitih faktora. Recimo, osiguranje jednog hektara pšenice od grada, požara i udara groma, koštaće oko 2.000 dinara, i to ukoliko je očekivani prinos po hektaru 5.000 kilograma pšenice.
Šta pokriva polisa?
Osiguranje od nepogoda generalno pokriva štetu koja nastane usled požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, snežne lavine, oštećenja usled pada snega i leda, poplava, bujica, odrona zemljišta, obrušavanja stema… Ipak, treba obratiti pažnju na to šta tačno polisa pokriva. Primera radi, kada je u pitanju kasko osiguranje automobila, ona može da pokriva i lomove stakla – ali i ne mora, u zavisnosti od osiguravajuće kuće i vrste polise.
Prilkom osiguranja stambenog prostora, treba obratiti pažnju na to od kojih rizičnih situacija se osiguravamo. Tako, recimo, stanari četvrtog sprata nemaju potrebu da osiguraju stan od poplave usled izlivanja reke, ali postoji šansa da im se prozori izlome usled oluje.
Drugim rečima, treba razmotriti za koje rizične slučajeve se kupuje polisa osiguranja, jer iako neki od njih zvuče strašno, u stvarnosti nisu svi građani isto ugroženi.
Kolika je naknada štete?
Kolika će biti naknada štete, zavisi prvenstveno od toga kolika je polisa koju plaća korisnik osiguranja. Recimo, kada je u pitanju osiguranje kuće ili stana za slučaj nepogode, jedna osiguravajuća kući nudi oštećenim građanima iznos od 2,5 do 5,7 miliona dinara, dakle od skoro 50.000 evra.
Osiguravajuće kuće uglavnom navode da je naknada šteta za automobil maksimalno do pune vrednosti vozila, dok vrednost na koju se osiguravaju poljoprivredni usevi zapravo određuju očekivani prinos i procenjena tržišna cena na veliko.
Šta osiguranje ne pokriva?
Bez obzira na postojanje polise, osiguravajuća kuća neće baš uvek isplatiti novac svojim korisnicima, čak i ako šteta jeste nastala usled prirodne nepogode. Recimo, ako je napolju veliki pljusak, ali neko slučajno ostavi otvoren prozor kuće ili stana, što izazove poplavu – osiguravajuća kuća će smatrati da nije kriva oluja, već onaj ko nije zatvorio prozor, pa polisa neće pokriti ovako nastalu štetu.
Naknada štete bez osiguranja
Nadoknada štete nije moguća za građane bez polise osiguranja, osim u izuzetnim slučajevima. Tako, recimo ukoliko vozač nema kasko osiguranje, ali mu je automobil oštećen dok je bio parkiran na javnoj površini, on može da traži nadoknadu štete. Prvo je neophodno pozvati Gradsko zelenilo kako bi njihova ekipa izašla na teren, policiju, ali I dokumentovati štetu sa što više fotografija.
Potom je potrebno u osiguranju, ili kod veštaka, sačiniti zapisnik o oštećenjima vozila, a nakon toga proceniti visinu štete predračunom ovlašćenog servisa ili još bolje nalazom veštaka. Sledeća stanica je JKP “Zelenilo”, kojem se građani obraćaju sa zahtevom za naknadu štete.
izvor: nova
