Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

U sobi za dnevni boravak sjedili su zajedno otac i sin. Otac je imao osamdeset i pet, a sin četrdeset i pet godina. U jednom trenutku na prozor je sletio vrabac. Kada je otac čuo njegov glas, upitao je sina: ”Sine, šta je to na prozoru?” ”Vrabac”, odgovorio je sin. Nekoliko minuta kasnije otac je zaboravio, pa je ponovo upitao: ”Sine, šta je to na prozoru?” Sin je sa čuđenjem odgovorio: ”Babo, rekao sam ti da je vrabac.” Poslije izvjesnog vremena otac je ponovo upitao: ”Sine, šta je to na prozoru?” Tada je sin ustao nervozan sa svoga mjesta i povikao prema ocu: ”Dosta je više, dosta je više! Nekoliko puta me pitaš isto pitanje i rekao sam ti da je na prozoru vrabac. Zar je to teško razumjeti?”

U tom trenutku otac je bez ijedne riječi otišao u svoju sobu da bi se, nakon nekoliko minuta, vratio sa nekoliko starih papira istrgnutih iz njegovog dnevnika, te ih je dao svome sinu i rekao mu da naglas pročita ono što piše na tim papirima.

Sin je počeo čitati: ”Danas je moj sin navršio tri godine. Vrlo je nestašan. Stalno trči unaokolo. Dok je trčao po našem vrtu u jednom trenutku je čuo glas vrapca, pa me je upitao: ‘Babo, šta je ono?’ Rekao sam mu: ‘Sinčiću, ono je vrabac.’ Međutim, on je ponovo nastavio da pita tako da me je dvadeset i tri puta pitao isto pitanje, a ja sam mu dvadeset i tri puta isto odgovorio. A onda sam ga privio uz svoje grudi i poljubio. Smijali smo se i igrali dok se on nije umorio, a onda smo ušli u kuću.”

Uzvišeni Allah objavio je u Kur'anu: ”Gospodar tvoj zapovijeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: ‘Uh!’ – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim.” (El-Isra’, 23.)