Jedna ili više kolona – to je dilema albanskih partija sa juga Srbije u vezi sa nastupom na vanrednim parlamentarnim izborima koji se održavaju 17. decembra.
Iako su zajedničkom nastupom na izborima 2020. godine u Skupštinu Srbije ušli sa tri poslanika, na izborima 2022. odlučili su se za odvojen nastup nakon kojeg su jedva osvojili jedan poslanički mandat.
Preduslovi za jedinstvenu listu
Alternativa za promene (AZP) učestvovaće na predstojećim parlamentarnim izborima, a njen poslanički kandidat biće Visar Memeti, odlučilo je Predsedništvo stranke čiji je lider Šćiprim Arifi, aktuelni predsednik Opštine Preševo.
Kako je Radiju Slobodna Evropa (RSE) rekao potpredsednik stranke, Arber Pajaziti, oni su otvoreni za pregovore o jedinstvenoj listi svih albanskih partija. Kako kaže, AZP očekuje poštovanje principa dogovorenih 2020. godine kada su Albanci na izbore izašli sa jedinstvenom listom, koju je predvodio prvi čovek Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi.
“Po tom principu, nosioca liste daje stranka koja ima najviše odbornika u skupštinama Bujanovca i Preševa – to je 2020. godine bila PDD, a sada je, Alternativa. Svaka druga varijanta sa dve liste vodi u rizik da ne dobijemo nijednog poslanika”, rekao je Pajaziti.
On je objasnio da je na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima PDD odbila da se redosled na listi poslaničkih kandidata utvrdi po tom principu zbog čega su albanske partije nastupile u dve kolone, a rezultat toga bio je samo jedan osvojeni poslanički mandat.
Sagovornik RSE-a je najavio da će narednih dana AZP pozvati ostale albanske partije na sastanak na kome bi se razmotrili modaliteti i mogućnosti za formiranje jedinstvene liste koja bi “išla u prilog svim građanima albanske narodnosti”.
On je istakao da AZP nema nikakav problem ni sa Šaipom Kamberijem, kao ni sa bilo kojim drugim poslaničkim kandidatom, ali da imaju problem sa nametanjem kandidata mimo utvrđenih principa.
Decembarski izbori nov izazov za Preševsku dolinu
I Partija za demokratsko delovanje pre tri dana je saopštila da će, kao i na svim parlamentarnim izborima u Srbiji u 21. veku, poslanički kandidat ponovo biti lider stranke Šaip Kamberi, koji je i u prethodna dva saziva Skupštine Srbije bio poslanik.
Predsedništvo PDD-a je zatražilo ujedinjenje svih albanskih stranaka za predstojeće izbore, ocenivši da vanredni parlamentarni izbori 17. decembra predstavljaju izazov za Preševsku dolinu.
Visoki funkcioner PDD Ragmi Mustafi, napisao je na svojoj Fejsbuk stranici da građani albanske nacionalnosti “jasno stavljaju do znanja koju opciju podržavaju i daju odgovore političkim subjektima koje žele u vrhu reprezentacije”.
On je podsetio na rezultate parlamentarnih izbora održanih 2020. i 2022. godine, koji, kako je ocenio, jasno pokazuju da je formula uspeha jedinstvena lista.
Albanske političke partije sa juga Srbije su, pod pritiskom Tirane, 2020. godine nastupile u jednoj koloni pod nazivom “Ujedinjena dolina”, koja je dobila 26.000 glasova i osvojila tri poslanička mandata u Skupštini Srbije.
Dve godine kasnije, zbog suparništva Partije za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija i Alternative za promene Šćiprima Arifija na parlamentarnim izborima Albanci izlaze u dve kolone, a njihove liste osvajaju upola manje – 13.000 glasova.
Lista Alternative za promene nije uspela da pređe cenzus, a lista čiji je nosilac bio Kamberi je tek posle izbornog maratona i četiri ponavljanja glasanja na glasačkom mestu u Velikom Trnovcu uspela da dođe do jednog poslaničkog mandata.
Bez dogovora nema jedinstvene liste
Za razliku od PDD-a, Demokratska partija Albanaca (DPA) je do sada bojkotovala sve parlamentarne izbore jer, prema rečima njenog predsednika Ragmija Mustafe, opštine Preševo i Bujanovac, a pre svega njihovi građani, nisu imali nikakve benefite “ni kada je u Parlamentu sedeo jedan poslanik ni kada ih je bilo troje”.
Mustafa pozive PDD i AZP za formiranje ujedinjene kolone albanskih partija sa juga Srbije shvata kao inicijativu dve političke partije i objašnjava da do optimalnog rešenja treba doći pregovorima.
“Da li će do ujedinjenja doći zavisiće od toga da li će PDD u predstojećim pregovorima sa ostalim strankama ponovo tražiti prvo mesto na izbornoj listi za svog poslaničkog kandidata”, kaže Mustafa.
Mustafa naglašava da bez direktnog dogovora PDD–AZP nema jedinstvene liste, a to znači ni uspešnog nastupa na izborima.
Odgovarajući na pitanje RSE-a da li će Demokratska partija Albanaca prekinuti višegodišnji bojkot parlamentarnih izbora, Mustafa je odgovorio da će odluku o tome doneti Glavni odbor DPA.
On je rekao da stranka ne žuri sa tom odlukom pošto, kako kaže, građani u opštinama Bujanovac i Preševo nisu imali nikakve benefite od činjenice da njihovi predstavnici sede u parlamentu.
“Svaki put predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozivao albanske poslanike na dogovor o formiranju vlade, ali im nikada nije ponudio ni mesto kurira, a kamoli mesto bar jednog državnog sekretara, što dovoljno govori o odnosu države prema albanskoj nacionalnoj manjini”, objasnio je Mustafa.
On je takav odnos države prema opštinama sa pretežno albanskim stanovništvom na jugu Srbije ilustrovao primerom transfera republičkih budžetskih sredstava ka opštinama Preševo i Bujanovac.
“Odgovorno vam tvrdim da od 2016. godine, kada sam bio predsednik Opštine Preševo do danas ta sredstva nisu povećana ni za jedan dinar. Zbog toga bi možda bilo važno da baš na ovim izborima albanske partije nastupe sa jednom listom, kako bi, u slučaju da u Srbiji na vlast dođe opozicija, pokušali da promene sadašnji odnos Beograda prema našim opštinama”, rekao je Mustafa.
Jedinstvena lista ‘nemoguća misija’
Pojedini analitičari albanskih političkih prilika na jugu Srbije poput Nedžata Beljuljija smatraju da je jedinstvena albanska poslanička lista “nemoguća misija” bez pritiska iz Prištine i Tirane.
“Mislim da nema ni teorijske šanse da Albanci na jugu Srbije izađu na izbore sa jednom zajedničkom listom, zbog toga što su Kamberijeva PDD i Arifijeva AZP sa svojim partnerima pozicionirane ili bolje reći postrojene u dva nepomirljiva bloka. Osim ako svoj autoritet prema njima ne primene Vlada Kosova ili Vlada Albanije, kao što je to Tirana učinila 2020. kada je ministar spoljnih poslova Albanije, Gent Cakaj, došao ovde i za tri dana ih ubedio da izađu sa jedinstvenom listom”, kaže Beljulji.
On ističe da je za albansko biračko telo to bio prvorazredan istorijski događaj koji se, po njegovom mišljenju, verovatno neće ponoviti na decembarskim izborima.
“Ta zajednička lista osvojila je na parlamentarnim izborima tri mandata što se do tada, a ni posle toga više nikada nije dogodilo. Setite se samo fijaska na prošlim izborima kada su albanske partije ponovo išle u dve kolone i jedva izborile jedno poslaničko mesto”, kaže Beljulji.
Problemi i na lokalu
Osim neusaglašenih stavova o izlasku na republičke izbore, sporovi između albanskih partija u Preševu, jednoj od dve opštine sa većinski albanskim stanovništvom na jugu Srbije, već godinama uzrokuju nestabilnost na nivou lokalne vlasti.
Izvor: RSE
