U godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.
U izveštaju, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, navodi se da bez obzira na aspiracije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) kao strateški cilj zemlje, Srbija sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde.
Evropska komisija takođe navodi da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.
Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.
Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u Evropskoj uniji (EU) i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.
Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.
Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje.
Odnosi sa Kosovom
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostala angažovana u Dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali se navodi da Beograd treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, kao i uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred.
Navodi se da je neophodno da Srbija ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.
“Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka”, poručuje se u godišnjem izveštaju za Srbiju.
U ovom dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa Kosovom uticalo nekoliko kriza “različitog intenziteta” po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska kod Zvečana. Za ovaj događaj na severu Kosova je u dokumentu ocenjeno da je “najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina”.
Dokumentom se podvlači očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.
“Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba”, poručuje se ovim dokumentom.
Od Srbije se takođe traži da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta krajem maja ove godine. Ocenjuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova
Sloboda medija i dalje zabrinjavajuća
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila “ograničen napredak” u slobodi izražavanja. Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
“Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru”, podvlači se u dokumentu.
Dodaje se takođe da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju “izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja”. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se u ovom dokumentu.
U Srbiji se i dalje veličaju ratni zločinci
U godišnjem izveštaju o Srbiji se ocenjuje da zemlja još nije pokazala istinsku posvećenost istrazi i suđenju u predmetima ratnih zločina, kao i da Srbija nastavlja da javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i na najvišim nivoima.
Srbija mora da se odrekne trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama prilikom učlanjenja u EU
U izveštaju se spominje sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel “predstavlja stratešku zabrinutost”.
Navodi se da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
Izvor: RSE
