Sredstava za čišćenje u školama ima za početak školske godine, ali hoće li ih biti dovoljno i u narednom periodu, pitaju sindikati prosvetnih radnikaMinistarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije
Kako će se popuštanje epidemioloških mera uoči početka školske godine odraziti na dalji tok epidemije, da li sve škole ispunjavaju uslove za bezbedno držanje nastave, ko će brinuti o najmlađima posle časova, dok su roditelji na poslu, hoće li znati da nameste pravilno masku, da li su potencijalna opasnost deca koje su se nedavno vratila iz inostranstva?
Čitav spektar pitanja na koje nema preciznog odgovora muči i prosvetne radnike i roditelje đaka uoči početka nove školske godine. Podatak da se 96 odsto roditelja u Srbiji opredelilo da im deca prate nastavu u školi, uprkos epidemiji korona virusa, ministar prosvete Mladen Šarčević protumačio je kao poverenje u sistem.
Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj”, međutim, kaže za Al Jazeeru da postoji čitav niz razloga zbog kojih je toliko porodica prijavilo decu za nastavu u školi.
“Roditelji su se u velikom broju prijavili da im deca idu u školu dobrim delom i zbog prolećnog iskustva sa online nastavom, gde je dobar deo tereta pao na njih i posle nekoliko meseci vanrednih otežavajućih okolnosti, povratak dece u školu im se verovatno čini kao neka vrsta povratka normalnom životu. Neki su se prijavili i zato što rade i nema ko da im čuva decu kod kuće ili zbog toga što smatraju da će deca bolje shvatiti lekcije ako im nastavnik predaje u učionici, gde mogu da traže pojašnjenje onog što ne razumeju, nego ako ih gledaju na RTS-u”, objašnjava Plemić.
S druge strane, pojedini sindikati prosvetnih radnika, koji su deo tog istog sistema koji pominje ministar, glasno izražavaju nepoverenje i skepsu prema tvrdnjama da su škole spremne za nastavu u vanrednim okolnostima. Za razliku od Crne Gore i Severne Makedonije koje su odložile početak nastave za 1. oktobar, Vlada Srbije odbila je zahtev Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije da se početak školske godine prolongira za dve nedelje, uz objašnjenje da je bilo dovoljno vremena za pripremu.
Nelogično popuštanje mjera
“Škole materijalna sredstva dobijaju od lokalnih samouprava, a sada će za te svrhe biti potrebno mnogo više novca, jer osim redovnih troškova nabavke papira, olovaka, tonera i sličnog nastavnog materijala, treba nabaviti i sredstva za zaštitu i dezinfekciju. I to mnogo. Imajte u vidu da je svakog dana u osnovnim i srednjim školama oko 110.000 učitelja i nastavnika. To znači da svakog dana treba obezbediti 110.000 maski i to pod uslovom da imaju samo jednu masku dnevno na raspolaganju. A onda to pomnožite sa 20-25, koliko je radnih dana u mesecu. To zahteva ozbiljan sistem nabavke, a ja nisam sigurna da on postoji. I do sada su u mnogim školama tetkice čistile prostorije sa kofom tople vode u kojoj razmute šaku deterdženta”, objašnjava Janković, napominjući da su pre pojave epidemije sapuni u đačkim toaletima bili retkost, a ubrusi gotovo da nisu postojali.
Iako iz Ministarstva prosvete uveravaju da su u kontaktu sa lokalnim samoupravama i da su svima poslali dopis da školama obezbede zaštitna sredstva, Janković upozorava da u poslednjoj trećini godine godine mnoge lokalne samouprave mogu da kažu da nemaju dovoljno sredstava, a ne postoji mehanizam koji može da ih primora da školama daju ono što potražuju. Otežavajuća okolnost može biti i to što u mnogim opštinama i gradovima još nije formirana vlast posle junskih izbora.
Janković navodi i da niko nije razmatrao šta da se radi sa nastavnim kadrom koji pati od hroničnih bolesti. Takođe, predviđeno je i da se deca, kojoj se pojave tegobe tokom nastave, smeste u posebnu prostoriju dok roditelji ne dođu po njih, što pretpostavlja da neko za to vreme pazi na njih. “Nije logično da ljudi za koje je rizično i da šetaju ulicom, svakodnevno ulaze u učionicu punu dece ili da budu sa bolesnim detetom u istoj prostoriji”.
Za epidemiologa u penziji Radmila Petrovića, koji se tokom svog radnog veka borio sa epidemijama velikih i malih boginja, ni popuštanje mera uoči početka školske godine nije baš najlogičniji potez.
Naime, iako epidemija u Srbiji pokazuje znake popuštanja poslednjih dana, broj novozaraženih na dnevnom nivou je i dalje trocifren, a nekoliko dana pre polaska đaka u školu, Krizni štab je dozvolio otvaranje pozorišta i bioskopa, pa čak i održavanje nekih koncerata, produžio radno vreme ugostiteljskih objekata koji imaju bašte, dozvolio da broj okupljenih ljudi na otvorenom prostoru umesto dosadašnjih deset, može biti 30.
“Gde je logika u odluci da na otvorenom prostoru važi zabrana okupljanja više od 30 ljudi, a da je na koncertima i predstavama u zatvorenom prostoru dozvoljeno do 500 ljudi”, pita ovaj stručnjak.
Bake i deke uzimaju djecu iz škola?
U granskom sindikatu prosvetnih radnika “Nezavisnost” ne vide mnogo logike ni u odluci da se “sa vrha dekretom praktično suspenduje pravo nastavničkim kolegijumima da na osnovu situacije u njihovim školama procene da li mogu da zadovolje kriterijume za bezbedno održavanje nastave tokom epidemije u doba korone”.“Neke škole imaju uslove da održavaju nastavu, neke su od svojih lokalnih samouprava dobile sve što im je potrebno, ali mnoge nisu. Neke imaju previše učenika, a premalo prostora i nastavnog kadra i ne mogu da organizuju nastavu na način na koji je propisano. Zato treba da imaju autonomiju da same, u skladu sa svojim mogućnostima organizuju nastavu na način koji je i bezbedan i efikasan”, kaže za Al Jazeeru predsednica ovog sindikata Vesna Vojvodić.
Jesu li djeca koja su se uoči početka školske godine vratila sa ljetovanja u inostranstvu epidemiološki rizik?Tanjug/Jaroslav Pap
Iz sindikata “Nezavisnost” predlažu da se tamo gde nema dovoljno kadra u pomoć kao volonteri pozovu apsolventi učiteljskih fakulteta, kojima bi to mogla da bude praksa, a tu mogućnost pomenuo je i resorni ministar. Ipak, pitanje je koliko njih će pristati da žrtvuje jesenje ispitne rokove zarad te prakse.
Međutim, čak i uz pomoć volontera, pitanje je hoće li biti dovoljno učitelja da pokriju potrebe za produženim boravkom u školi, budući da je on u mnogim osnovnim školama organizovan samo za prva dva razreda osnovne škole, jer te troškove, prema rečima Jasne Janković iz USPRS pokriva Ministarstvo prosvete, dok bi za treći i četvrti to trebalo da čine lokalne samouprave u zavisnosti od potreba.
“To je bio problem i pre pandemije, a sada je samo došao do izražaja. Čak i u Beogradu, gde je možda najbolja situacija, mnoge škole imaju produženi boravak koji ne pokriva radno vreme roditelja. Šta će raditi roditelji, koji na primer rade do 17 sati, a škola ima boravak do 13 ili 15 sati? Kako će da odvedu dete u drugu smenu koja počinje od 11, ako rade od devet sati”, pita Gordana Plemić iz Udruženja “Roditelj”, navodeći da mnogi roditelji, naročito oni sa više dece, tek sada, kada su škole počele da objavljuju raspored nastave, počinju da shvataju razmere problema u kojima bi mogli da se nađu od 1. septembra.
Ovo otvara još jedan potencijalni rizik za širenje epidemije. U situaciji kada nemaju kome da ostave decu, mnogi roditelji uzimanje dece iz škole poveravaju bakama i dekama, dakle kategoriji stanovništva koja je najviše ugrožena korona virusom.
Ko će poštovati preporuku o samoizolaciji?
Tu se lista epidemioloških rizika ne završava. Na hiljade porodica iz Srbije iskoristile su priliku koja se ukazala u avgustu da odu na letovanje u inostranstvo i vraćaju se ovih dana u zemlju. Kako je u nekim od tih zemalja epidemiološka situacija lošija nego u Srbiji sindikat “Nezavisnost” predložio je Ministarstvu prosvete da Krizni štab razmotri mogućnost da se za školsku decu po povratku iz inostranstva uvede samoizolacija ili dostavljanje negativnog testa na korona virus.
Tu mogućnost je ovog petka razmatrao i Krizni štab, ali se sve završilo na neobavezujućoj preporuci da deca koja se vrate iz inostranstva prve dve nedelje septembra nastavu prate online. Ako se ima u vidu podatak koji je saopštio ministar Šarčević, da se 97 odsto roditelja opredelilo da im deca idu u školu i činjenica da mnogi od njih nemaju kome da ostave dete dok su na poslu, jasno je da bi značajan broj dece povratnika iz inostranstva mogao da se nađe u školskim klupama već od 1. septembra.
Primera radi, u Berlinu, otvaranje škola ovog avgusta poklopilo se sa povratkom ljudi sa letovanja, pa se i to povezuje sa pojavom slučajeva zaražene dece u školama dve nedelje od početka nastave.
Epidemiolozi upozoravaju i na moguće rizike unutar škola. Naime, iako neke studije kažu da se najmanje zaražavaju deca od pet do 10 godina starosti, epidemiolog Zoran Radovanović kaže da tako mala deca ne mogu da rukuju maskom na propisan način, da dodiruju lice i različite predmete, pa postoji opasnost da unesu mikroorganizme u nos i oči. Naglašava da se u tim slučajevima mora voditi računa o tome kako je maska stavljena, što se ne može prepustiti maloj deci.
Naravno, učitelji bi mogli da pomažu najmlađima u stavljanju i skidanju maski, ali to bi oduzelo dodatno vreme za nastavu, koja je ionako maksimalno skraćena za taj uzrast (četiri časa po 30 minuta).
Je li svejedno kakve su maske?
Vesna Vojvodić, predsednica granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” upozorava i da obaveza koja je nametnuta roditeljima da obezbede maske za decu, za neke može biti trošak koji ne mogu da priušte. Zbog toga se, kaže, sindikat “Nezavisnost” angažovao zajedno sa nevladinim sektorom da obezbedi platnene maske za decu iz siromašnijih porodica, ali je problem što od direktora škola ne mogu da dobiju ni podatke koliko je takve dece.
S druge strane, epidemiolog u penziji Radmilo Petrović smatra da nije svejedno kakve su maske koje će se nositi u zatvorenim prostorima sa više osoba.
“Ne slažem se sa nekim kolegama iz Kriznog štaba da je svaka maska dobra. Ne može se smatrati dobrom maskom kad neko iseče komad stare potkošulje, nakaci na njega lastis i to nosi kao masku. Maska mora da bude testirana na prohodnost čestica, na stepen filtracije. Cena proizvodnje tih maski je znatno manja od prodajne i treba naći način da one cenovno budu dostupne svima. I ako treba, država treba da obezbedi besplatne maske za đake”, kaže Petrović za Al Jazeeru.
Ministarstvo prosvete je, međutim, saopštilo da je obezbedilo 10.000 vizira za učenike koji, zbog zdravstvenih problema, ne mogu da nose zaštitne maske, ali maske ostaju obaveza roditelja.
Sindikat “Nezavisnost” predložio je i postavljanje dezobarijera i tunela za dezinfekciju u školama, kroz koje bi prolazio svaki učenik pre ulaska u školu, uz nadzor nastavnika, ali na ovaj predlog za sada nema odgovora iz resornog ministarstva.
Ukoliko su sumnje sindikata u spremnost sistema pokažu opravdanim, mnogi roditelji među onih 97 odsto koji su se opredelili da decu šalju u školu, mogli bi da zažale zbog te odluke.
A na pitanje mogu li se ponuđeni modeli nastave dodatno poboljšati nekim predlozima, odgovara da je pripreme za ovu školsku godinu trebalo početi odmah po završetku prethodne i uključiti u proces nastavnike i roditelje koji najbolje znaju sa kakvim problemima su se suočavali u praksi. “Koju god izmenu sada da usvojimo, bojim se da bi stvorilo još veću konfuziju. A veliko je pitanje i kako će deca sve to da prihvate”, kaže Plemić.
Izvor: Al jazera Balkans
