Činjenica da od sada građani dokumentaciju i zahteve katastru podnose isključivo onlajn, preko takozvanih profesionalnih korisnika – advokata i geodetskih organizacija – sa sobom je donela nove troškove. Jer, sada uz taksu koju plaćamo RGZ-u, moramo da platimo i uslugu advokata ili geodete. A taj iznos – nije mali.
Za svaki promet nepokretnosti – bilo da se kuća, stan ili zemljište prodaju, poklanjaju, nasleđuju – javni beležnici u roku od 24 sata šalju katastru svu potrebnu dokumentaciju za upis u katastar, koji ima rok od pet dana da tu promenu upiše. Građani u tim situacijama ne odlaze na šalter RGZ.
Svi ostali građani, koji na šaltere RGZ odlaze da bi u katastar upisali neupisane stanove iz otkupa, legalizovali nelegalizovane, upisali nedostajući JMBG vlasnika nekretnine, podnosili žalbe na već doneta rešenja, registrovali spajanje parcela… od sada su pravi šalter zamenili onim – elektronskim.
A, da bi došli do elektronskog šaltera, potrebni su im takozvani profesionalni korisnici – advokati i geodetske organizacije.
„Sve zahteve koje su građani do sada podnosili na šalterima katastarskih službi, od 4. novembra podnosiće se isključivo digitalno i to preko profesionalnih korisnika – advokata i geodetskih organizacija“, oglasio se RGZ skromnim saopštenjem dan ranije – u petak 3. novembra.
Ono što u saopštenju nije pomenuto je – da će građani morati da plate uslugu advokata ili geodetske organizacije.
A, tarifa advokata je precizna i predviđa iznos od 24.750 dinara za podnošenje zahteva u katastar, bez obzira da li je reč samo o jednostavnoj dopuni podataka ili komplikovanijoj „papirologiji“.
Naravno, u praksi je, kako nam potvrđuju advokati, moguć dogovor sa strankama, pa u slučaju jednostavnih procedura i ova tarifa biva niža.
Ono što je za građane sigurno, to je da će imati dva troška – propisane takse za posao vezan za katastar i trošak usluge advokata ili geodetske organizacije, već u zavisnosti šta je osnov za upis u katastar.
U trenutku nastaka ovog teksta na sajtu Republičkog geodetskog zavoda, na listi profesionalnih korisnika, navedeni su kontakti tačno 3.406 advokata i 679 geodetskih organizacija.
Upravo to su adrese preko kojih će građani pristupati e-šalteru katastra, umesto onom pravom, za šta su do sada zakazivali termine.
Koji zahtevi idu preko advokata
„Advokati putem eŠaltera mogu podneti sledeće zahteve u katastar nepokretnosti: promena imaoca prava na nepokretnosti, promena vrste prava – konverzija, upis drugih stvarnih i obligacionih prava, predbeležba objekta u izgradnji. Zatim upis hipoteke, brisanje hipoteke, upis zabeležbe, brisanje zabeležbi, brisanje drugih stvarnih i obligacionih prava. Potom zahtev za promenu indikacija pravnog lica, zahtev za promenu indikacija fizičkog lica, zahtev za upis JMBG, promena namene zemljišta, utvrđivanje, izmena i gašenje kućnog broja, promena načina korišćenja i kategorije klase zemljišta, kao i ispravka vrste / imaoca prava, ispravka ličnih podataka, ispravka podataka o hipoteci, ispravka podataka o zabeležbi i drugim stvarnim i obligacionim pravima“, navodi se na sajtu RGZ.
Prema rečima advokata sa kojima smo razgovarali, upis u katastar elektronskim putem predviđen je još Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz 2018. godine.
„Navedeni zakon je predviđao potpuni prelazak na digitalni sistem počev od 31. decembra 2020. godine. Usled epidemije kovida 19 to je prolongirano sve do danas“, pojašnjavaju advokati.
Podnošenje zahteva elektronskim putem mogu da izvrše svi advokati koji imaju pristup RGZ eŠalteru.
„To znači da advokati svojim potpisima garantuju zakonitost isprava koje se dostavljaju u katastar pa samim tim i povećavaju sigurnost vođenja evidencije u katastru nepokretnosti. U tom smislu je i osnovni razlog uvođenja ove odredbe. Što se tice broja advokata koji imaju pristup, taj broj se stalno povećava jer jedini preduslov za pristup predstavlja posedovanje validnog elektronskog sertifikata“, pojašnjavaju sagovornici portala N1.
Koji zahtevi idu preko geodetskih organizacija
Kada je reč o geodetskim organizacijama, one preko eŠaltera mogu podneti sledeće zahteve u katastar nepokretnosti: spajanje parcela, deoba parcele, realizacija projekta parcelacije/preparcelacije.
Zatim, preko njih ide i ponošenje zahteva za promenu podataka o objektu, promenu nastalu izgradnjom i dogradnjom objekta sa promenom gabarita, kao i promenu nastalu dogradnjom objekta bez promene gabarita.
Geodetske organizacije podnose zahteve i za uklanjanje objekta ili dela objekta, ispravku greške u postupku obnove granica parcele, ispravku atributnih podataka o objektu/posebnom delu, utvrđivanje, izmenu i gašenje kućnog broja, uređenje međe pred sudom, promena načina korišćenja i kategorije klase zemljišta.
Ovde troškovi već zavise od posla koji radi geodetska organizacija u konkretnom slučaju.
RGZ: Novi način sprečava falsifikovanje starih dokumenata
Elektronskim upisom u katastar, kako je navedno u saopštenju RGZ- „Republički geodetski zavod obezbeđuje efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika“.
U saopštenju od 3. novembra se navodi da je glavna prednost za građane „ušteda vremena i energije, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa pocesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika“.
„Ovakvim načinom upisa u katastar, građani i njihovi izabrani profesionalni korisnici imaju mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice. Umesto tradicionalnih 170 šaltera, građani na raspolaganju imaju čak 4.000 digitalnih “šaltera”, dostupnih 365 dana godišnje, sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno“, naveo je RGZ.
U RGZ tvrde da novi način sprečava falsifikovanje starih dokumenata „jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici“.
„Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a. Katastar je novim načinom upisa zaokružio svoj digitalni svet, a svojom formom i sadržajem sada predstavlja digitalnu stvarnost koja olakšava i unapređuje život građana Srbije“, naveo je RGZ.
Republički geodetski zavod će, kako je objavljeno, odgovarati na sva pitanja i nedoumice građana pristigle putem broja telefona Info centra 0700/500-500 i mejla info.centar@rgz.gov.rs.
izvor: portali
