Profesor hemijskog fakulteta iz Beograda Branimir Jovančićević izjavio je danas da se do zlata visoke čistoće može doći samo korišćenjem žive i cijanida, hemikalijama za koje se ne može reći koja je od koje gora po životnu sredinu.On je za televiziju N1 pojasnio da pored svakog rudnika te vrste ostaje cijanidno jalovište, a da je jedno takvo u Rumuniji svojevremeno “zagadilo ceo tok Tise” i izazvao masovni pomor živog sveta u reci.
Australijska kompanija “Strickland metals” objavila je podatke da je otkrila značajne količine rude zlata i srebra, ali se na temu potencijalnih opasnosti po zdravlje ljudi i očuvanju životne sredine lokalna samouprava Novog Pazara ne oglašava.
Iako čelnici Novog Pazara imaju informacije o izgradnji puta na svojoj teritoriji, onog koji preko Trnave vodi dalje ka terenima na kojima se otvaraju istražne bušotine, odbornik Građanskog pokreta Sandžaka Edin Zećirović nije dobio nikakav odgovor u vezi sa rudarenjem na Rogozni, navodi ta televizija
https://www.facebook.com/share/r/HSN4bok5eGZTNLx6/?mibextid=qDwCgo
Dok su se građani Srbije zabavili litijumom, Australijanci po Srbiji traže zlato. Na planini Rogozna kod Novog Pazara uveliko uzimaju uzorke. Australijska kompanija “Strickland Metals” saopštila je da “Rogozna ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu”.Nije pitanje da li ga ima, odgovaraju sa – već koliko. Bušotina na 1.300 metara nadmorske visine, sakrivena u šumi planine Rogozna, samo je jedna od četiri lokacije na kojima je nađeno zlato.
U istražna bušenja australijska kompanija je uključila četiri mašine. Jer, zlato je otkriveno na četiri lokacije. Prema našim saznanjima, na Rogozni ih ima bar šest. Iz „Stricklanda“ su saopštili da su na njima pronašli od 2 do 5.6 grama po toni zlatnog ekvivalenta.
Istraživanja australijske kompanije pokazala su da na planini ima oko 170 tona zlatnog ekvivalenta.
U podnožju Rogozne nalazi se Novi Pazar. Ali, stanovnici ovog grada ne znaju šta se dešava na planini. Zna li lokalna vlast? Ovo pitanje je postavio Edin Zećirović, odbornik Građanskog pokreta Sandžaka. Ali, odgovora nema.
„Ukoliko ovde dođe do nekakvih rudarskih aktivnosti, naročito ako budu rudnici otvorenog tipa i ako dođe do veće eksploatacije, pa čak i ako budu sa unutrašnjim oknima, opet će ta jalovina morati da se deponuje negde na ovom području“, rekao je Zećirović.
„Imali samo jedan takav slučaj u prošlosti. Kada se jedno takvo cijanidno jalovište devastiralo u Rumuniji. I skoro cela Tisa je zbog toga bila zagađena. Bio je pravi pomor ribe“, kaže profesor Jovančićević.
Dok neko razmišlja o ekološkim posledicama, nekome je preča zarada. Na bušotinama australijske kompanije radi lokalno stanovništvo. Kažu da su zadovoljni platama.
izvor: RSP , N1
