Novi Sad, 11. novembar — Dijana Hrka, majka tragično nastradalog Stefana, jedne od 16 žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, već deseti dan štrajkuje glađu ispred Ćacilenda. Njeno telo slabi, ali odlučnost ne jenjava.
„Malo sam više malaksala, jedva stojim na nogama, ali biće to dobro“, rekla je za N1, odbijajući da komentariše poziv na razgovor koji joj je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O sadržaju telefonskog razgovora sa predsednikom nije želela da govori: „Niko neće znati šta sam pričala sa Vučićem dok ne dođe vreme.“
Hrka je ranije objasnila da neće prekinuti štrajk glađu dok institucije ne počnu da rade svoj posao. Jutrošnji topovski udar u blizini njenog šatora dodatno je uznemirio situaciju: „I pre toga su ćaci pokušavali da dođu do mog šatora. Niko nije reagovao. Zato ne želim ni sa kim da razgovaram. Ovo ne ide u dobrom pravcu, ni sa njihove ni sa moje strane.“
U emotivnom obraćanju, poručila je: „Ne pretim nikome, ali ne daj bože da se meni nešto desi, zna se kako će se ovo završiti.“
Hrka je ponovila da institucije ne funkcionišu, da se odgovornost prebacuje s jednih na druge: „Zašto lažete ovaj narod? Ne daj bože da neko bude ugrožen ovde, neće ni oni proći kako treba.“
Na pitanje da li će nastaviti štrajk glađu, odgovorila je bez oklevanja: „Ja sam dete koje je živelo za vreme rata, i bilo više gladno nego sito. Ja sam mnogo puta bila gladna, neću prekinuti štrajk glađu. Ja mogu ovo i hoću. Neka ih bude stid i sram.“
Hrka ostaje ispred Ćacilenda, u tišini koja sve glasnije govori o sistemskoj nepravdi, institucionalnoj nemoći i majčinskoj borbi za istinu.
