Podaci za predhodnu godinu kada je počeo veliki talas vrućina pokazuju da je preko 60.000 ljudi u Evropi umrlo od posledica istih.Koji je najbolji način da se zaštitimo od velikih vrućina, i koje su to posledice moguće po našu celokupno zdravlje?Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje upozoravaju na pojave poput toplotnog osipa, grčeva, i toplotne slabosti.
Prema rečima specijaliste dermatologije dr Jovane Majstorović, visoke temperature sa sobom nose određene rizike za celokupno zdravlje, samim tim i za našu kožu.
„Kada se radi o toplotnom osipu, u pitanju je inicijalna reakcija koja nastaje zbog prevelike vrućina, kada naše zapravonaše znojne žldezde noisu u mogućnosti da izbacuju znoj napolje i tada dolazi do pojave crvenila na koži I sitnih bubuljica“.Ona je ukazala i na ozbiljnije naćine na koje telo reaguje na toplotu I pojavu toplotnih grčebva, kada zbog prevelike količine znoja koji odajemo, dolazi do gubitka elektrolita I tada veoma važno da nadoknadimo tu izgubljenu količinu elektrolita.
„Moguća je pojava ozbiljnih komplikacija, poput poremećaja svesti, toplotne iscrpljenosti, ali I toplotnog udare“, upozorava doktorka.Ona je dodala da se na visokim temperaturama svakako savetuje oprez, i to u svakom delu dana, a ne samo od 12 do 16 časova. Sa sobom uvek gtreba da nosimo flašicu vode I da zaštitimo kožu, pre svega garderobom od prirodnih materijala, zatim dobra zaštita su naočare za sunce I šeširi sa većim obodom.
Razlike između sunčanice i toplotnog udara
„Sunčanica i toplotni udar su često prisutni. Do sunčanice dolazi zbog pretopljavanja glave i vrata, pa je zbog toga važno da nosimo kape i šešire kako neki delovi tela ne bi bili direktno izloženi suncu. Dok toplotni udar predstavlja jedno stanje koje ne nastaje samo zbog direktnog izlaganja suncu, već visokim temperaturama“, objašnjava dr Majstorović.Kada su u pitanju zaposleni, doktorka kaže da je važno da se redovno provetravaju prostorije u kojima borave, a posebno one u kojima ljudi rade u blizini peći.
Problemi sa kožomOno što dermatolozi savetiju , kada su u pitanju mladeži je da se oni preventivno pregledaju jednom godišnje. S tim da postoje i oni mladeži koji su rizični, pa bi njih trebalo češće kontrolisati, što se pacijentu i naglasi.„Koža i mladeži se svakako moraju štiti od sunca. Ono što je dokazano je da je izlaganje visokim UVA i UVB zracima štetno i može da dovede do promena na koži“, kaže doktorka za N1.Ona smatra da je za mladeže najbolja zaštita garderoba, a ukoliko to nije moguće, onda da to budu kreme sa zaštitnim faktorom.„Primećujemo da ljudi koriste hanzaplaste u te svrhe, a naš savet je da budu oprezni sa skidanjem hanzaplasta, kako ne bi došlo do oštećnenja mladeža“, dodaje doktorka.
Alergija na sunceNa koži postoji nekoliko različitih tipova promena ione se sve svrstavaju u alergije na sunce.„Najčešće su promene koje zovemo polimorfna svetlosna reakcija. Ona se javlja nakon izlaganja suncu, ali ne odmah, može da prođe i nekoliko časova od izlaganja suncu.Javlja se u vidu crvenila kože, svraba i osipa. Ukoliko je zahvaćena velika površina kože, neophodno je da se javite lekaru“, kaže dr Majstorović.Doktorka je ukazala i na solarnu kopivnjaču ili urtikatiju, koja se javlja neposredno nakon izlaganja suncu, i ređa je. Opekotina se takođe javljaju u ovom periodu čak i u gradovima, a do njih dolazi ukoliko se duže šetamo i na to bi posebno trebalo da obratimo pažnju kada smo na otvorenom.
Izvor: n1
