Izborni trijumf relativno novog lica u politici Jakova Milatovića nad Milom Đukanovićem koji je više od tri decenije suvereno vladao Crnom Gorom, prelio se i na političku scenu u Srbiji, a deo opozicione javnosti shvatio je Milatovićevu pobedu kao putokaz za srpsku opoziciju.
Portal N1 istražuje da li je način na koji je okončana Đukanovićeva vladavina, uz sve političke razlike između dve države, moguće primeniti i u Srbiji, kao i da li postoji ličnost, poput Milatovića, iza koje bi stala poslovično razjedinjena opozicija.„Što se tiče ovoga ko je pobedio ili ko je izgubio, kad ljudi traže razlog u nečemu što se zbiva ili daleko od njih ili negde drugde, a jedino što mogu da ponude je da će se to njima dogoditi, da će s neba nešto da padne. Ja takvim ljudima ne mogu da govorim ništa. S druge strane, ja ne mogu da se kandidujem više, a kao što sam vam rekao i obećao, oni me nikad neće pobediti, jer znam koliko su neozbiljni i neodgovorni, tako da ne znam koga bi mogli da pobede i kada“, izjavio je predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić dan nakon završetka izbora u Crnoj Gori.
Reagujući na tu izjavu, profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić ocenio je za N1 da Vučiću ništa ne daje za pravo da kaže kako u Srbiji nema nikog ko može da ga pobedi.„On se ponaša razuzdano, to je nepristojno! On je predsednik svih građana, treba svaku reč da odmerava“, poručio je Čupić.U jednoj stvari Vučić definitivno jeste u pravu – neće biti kandidat na sledećim predsedničkim izborima u Srbiji. Za razliku od Đukanovića koji je odlučio da se za predsednika kandiduje po treći put, ali drugi od osamostaljenja Crne Gore, lider naprednjaka pred sobom neće imati tu mogućnost jer Ustav ograničava broj predsedničkih mandata na dva.Dakle, izvesno je da Aleksandar Vučić više neće biti biran na neposrednim izborima, pa samim tim izbornu trku ne može ni da izgubi.
Nosioce drugih najviših funkcija u državi, poput premijera ili predsednika Skupštine, bira parlamentarna većina, što će u narednim godinama i biti u fokusu aktuelnog šefa države. Posebno u svetlu najave iz samog vrha SNS da će se za novi saziv parlamenta (ponovo) glasati u vanrednom terminu, najverovatnije sledeće godine.
Političke promene u Srbiji po pravilu su počinjale od predsedničkih izbora – na njima su vlast praktično izgubili i Slobodan Milošević i Boris Tadić, dok su u Crnoj Gori izbori za predsednika označili samo završnu fazu odlaska sa vlasti Đukanovića i njegovog režima, koji je srušen na parlamentarnim izborima u avgustu 2020. godine.Druga bitna razlika tiče se izbornog rezultata Đukanovićeve Demokratske partije socijalista u poslednjih desetak godina, imajući u vidu da je DPS apsolutnu većinu u crnogorskom parlamentu poslednji put imao još 2009. godine
Od tada, DPS je vladao uz podršku manjinskih partija i nekoliko manjih suverenističkih stranaka. Opozicija, s druge strane, iz izbornih ciklusa 2012. i 2016. godine izlazila je sa više od 40 odsto glasova, što je bio njen odličan kapital pred odlučujuće izbore 2020. godine.S druge strane, srpska opozicija, prema Čupićevim rečima, ima „male mogućnosti, a velike apetite da se osvoji vlast“.„Proevropska opozicija, pogledajte kako su se jednog dana posle izbora svi raspali. Videli ste koje su to sujete, megalomanije… Mi nemamo ozbiljnu opoziciju“, smatra Čupić.Stojanović: U opoziciji trenutno nema srpskog MilatovićaPolitikolog Boban Stojanović kaže u razgovoru za portal N1 da „ne vidi neku preteranu sličnost u političkim prilikama u Crnoj Gori i Srbiji“, osim što smo, dodaje, nekad bili jedna zemlja.
„Mnogi su pričali o tome ko je naš Jakov Milatović, ali okolnosti su potpuno drugačije. Pre svega, Milatović nije klasičan opozicionar, već je bio ministar više od godinu dana. U kampanju je ušao kao bivši ministar i izgradio je sebe kao novog čoveka. Tu se vidi koliko je ljudima koji su bivši ili aktuelni ministri lakše da se pozicioniraju. U prethodnoj deceniji u Srbiji najozbiljniji politički subjekt u jednom momentu bio je pokret Dosta je bilo, koji je osnovao bivši ministar Saša Radulović. On je kao ministar imao prepoznatljivost, dobio je priliku da se pojavljuje u medijima, a protiv njega se u startu nije vodila prljava kampanja vlasti. Izašao je iz vlade, a na izborima 2016. ostvario je najbolji rezultat kao samostalni politički subjekat u prethodnih deset godina“, podseća Stojanović.
Kako kaže, Radulovićev slučaj dobro ilustruje koliko je sama prepoznatljivost lidera važna za opozicionu političku borbu.„Međutim, ako krećete kao novi opozicionar u Srbiji suočićete se sa enormnom propagandom i prljavom kampanjom protiv sebe, tako da iz opozicije u ovom momentu ne može da izađe neki Jakov Milatović, to je u ovakvim medijskim okolnostima prosto nemoguće. S druge strane, pričalo se dosta i o tri opozicione kolone na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2020. godine, što je u stvari i bio početak pada Mila Đukanovića, a predsednički izbori su bili samo elegantna završnica. Crna Gora jeste lakša za kontrolisanje iz pozicije dominantne partije i vlasti, u smislu toga da je potrebno kupiti mnogo manje glasova i napraviti klijentelističku mrežu koja ne broji milione ljudi, ali je medijska situacija u Crnoj Gori je bila koliko-toliko otvorenija prethodnih godina“, ocenjuje Stojanović.
Sagovornik portala N1 napominje da su izbori u Crnoj Gori bili neizvesni i u nekim ranijim fazama, navodeći da je postojala neka vrsta takmičarskih izbora, što u Srbiji, kako kaže, nije slučaj jer je opozicija tek jednom ili dvaput u nekim širokim koalicijama preskočila deset odsto.Uz sve to, navodi Stojanović, u Crnoj Gori je postojao i „jedan ozbiljan okidač koji je i prelomio izbore 2020. godine, a to je pitanje Srpske pravoslavne crkve“, što je, po njegovom mišljenju, dodatno pojačalo želju da se Đukanovićev režim smeni.„Srbija iz svega toga možda može da ispuni zahtev da se desilo nešto veliko što je udar na identitet nacije, to je pitanje Kosova i Metohije, ali ako pogledate prosečnu televiziju vlasti tamo nećete čuti da je Aleksandar Vučić prihvatio nešto gde piše da mi nećemo blokirati članstvo Kosova u UN. Dakle, Đukanović je imao neizvesne izbore, tanku većinu i suočio se sa ozbiljnim problom u vezi sa SPC, sok Vučić nema neizvesne izbore, ima komotnu većinu, a uz to i dalje ne dozvoljava postojanje bilo kakve ozbiljnije opozicije kroz svoju medijsku propagandu. Mnogo su veće stege autoritarne vladavine u Srbije nego što je to bilo u Crnoj Gori, iako je ta država bila primer nedemokratskog tipa vladavine“, kaže Stojanović.
Sagovornik portala N1 napominje da ne treba zanemariti i osećaj birača da glasaju za pobednike.„Đukanović je postao gubitnik onog trenutka kad je izgubio parlamentarnu većinu nakon izbora 2020. godine i to je onda proces bez zaustavljanja. Verujem da će tako biti i sa Vučićem kad jednom izgubi neke ozbiljnije izbore, tu mislim na grad Beograd ili kad ne bude mogao da formira vladu samo sa socijalistima. To će biti znak da je Vučić počeo da gubi i onda je mnogo lakše da birači promene stav. Glasači su u Crnoj Gori rekli ‘Đukanović je postao gubitnik, više neću da glasam za njega, stvarno je vreme za promene‘. Tako će biti i u Srbiji, samo je pitanje koliko će autoritarna kontrola života popustiti da bismo uopšte mogli da pričamo o izborima na kojima ima šanse da se vlast promeni“, podvlači Stojanović.Klačar: Jakov Milatović se nije pojavio niotkudaDa li će biti uticaja ishoda predsedničkih izbora u Crnoj Gori na vanredne parlamentarne izbore u Srbiji sledeće godine, ukoliko ih bude, zavisiće od spremnosti stranaka u Srbiji da koriste ta iskustva, ističe u razgovoru za portal N1 programski direktor Bojan Klačar.„Nisam sklon tezama da iskustva iz drugih zemalja nude veliku pomoć strankama u Srbiji izvan krovnih postulata u organizaciji i komunikaciji političkih stranaka koja važe svuda. Dakle, stranke iz srpske opozicije mogu da koriste opšta iskustva sa crnogorskih izbora: dobra infrastruktura (sve relevantne crnogorske stranke imaju dobru infrastrukuru sa izuzetkom Pokreta Evropa sad), u slučaju novih pokreta/stranaka neka inovativna, a vidljiva ideja (kao što je za PES u CG bila ideja o povećanju minimalnih zarada), pravljenje programskih i kompatibilnih koalicija, kao i koordinacija aktivnosti i podrška drugim strankama/kandidatima, ako je to neophodno (recimo u drugom krugu predsedničkih izbora)“, navodi Klačar.
Odgovarajući na pitanje postoji li u Srbiji ličnost poput novoizabranog crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, iza koje bi mogla da stane opozicija ili barem njen najveći deo, Klačar kaže da „postoji sigurno i to više od jednog“, ali dodaje da „ne postoji okruženje, niti drugi političko-stranački preduslovi u kojem bi ta osoba došla do izražaja ili se pojavila“.„Pitanje da li postoji u Srbiji neko ko je mlad, obrazovan i spreman za politički angažman pogrešno je i kasni za dva druga pitanja: da li postoji ideja ili program oko koje bi se ta osoba pojavila i da li postoji kritična masa neophodna za političke promene. U ovom trenutku, odgovor je negativan na oba pitanja, ali politika nije zamrznuta slika i služi da se polako gradi prostor gde su promene moguće. Podsećam, da ste početkom 2020. godine u Crnoj Gori rekli da Jakov Milatović ima šanse da bude predsednik te države, niko vam ne bi verovao. Dakle, Jakov Milatović nije nastao u političkom vakuumu, niti se pojavio niotkuda. Prvo su stranke uradile svoj deo posla na izborima 2020. godine, a potom je Milatović artikulisao novu ideju kao što je minimalna zarada i novu nišu, socijalno-ekonomski korpus tema, bez političkih i identiteskih poruka“, naglašava naš sagovornik.Klačar smatra da bi bila pogrešna strategija srpske opozicije da sada razmišlja tome ko bi mogao da bude srpski Jakov Milatović.
„Mnogo bolje je da se strpljivo grade prilike, teme, koalicije i stranačka infrastruktura, čime bi se napravila alternativa vladajućoj koaliciji. Milatović i Pokret Evropa sad ponudili su alternativu DPS-u i Milu Đukanoviću. To je prvi korak i za srpsku opoziciju: da pokažu biračima da su alternativa. Tek kada se napravi alternativa, stvaraju se uslovi za političke promene, a kada postoji mogućnost za promenama, pojaviće se i lider koji te promene može izvesti“, zaključuje Klačar.
Izvor: N1
