Arapski kapital i NIS: spasavanje ili profit?
Sve češće se u javnosti pojavljuju spekulacije da bi arapski investitori mogli da preuzmu akcije Naftne industrije Srbije (NIS), čime bi se otvorilo pitanje da li je reč o „spasavanju“ vlasti ili o čistom poslovnom interesu. Predsednik Aleksandar Vučić u poslednjim obraćanjima upozorava da pred Srbijom dolaze „teški dani“ i da nafta postaje sve skuplja i nedostupnija, dok se u pozadini odvija tiha borba za kontrolu nad strateškim resursom.
Emirati kao novi vlasnici?
Prema dostupnim informacijama, kompanija ADNOC iz Abu Dabija pokazala je interesovanje da kupi većinski ruski paket akcija u NIS-u. Time bi Emirati postali ključni igrač u srpskom energetskom sektoru. Međutim, opozicija upozorava da Emirati ne dolaze da pomognu Srbiji, već da ostvare profit, dok država ima pravo preče kupovine koje ne koristi.
Rusija i „prijateljstvo“
Ovaj potez otvara i pitanje odnosa Srbije i Rusije. Dok se u javnosti često ističe „bratska veza“, realnost pokazuje da Moskva, pod pritiskom sankcija, traži izlaz iz vlasničke strukture. To kod mnogih izaziva osećaj da se prijateljstvo meri interesima, a ne retorikom – podsećajući na devedesete kada je Srbija ostala sama pod bombardovanjem.
Vučićeva retorika o krizi
Vučić sve češće govori o „nestajanju nafte“ i „teškim danima“. Njegove reči odražavaju političku strategiju da se javnost pripremi na krizu, ali i da se potencijalni dolazak arapskog kapitala predstavi kao spas. U stvarnosti, radi se o tržišnoj transakciji koja može privremeno stabilizovati snabdevanje, ali dugoročno ostavlja Srbiju zavisnom od stranih investitora.
Profit ili spasavanje?
- Za vlast: Arapski kapital može biti politički predstavljen kao „spasavanje“.
- Za Emirate: Radi se o unosnom poslu u regionu.
- Za Rusiju: Prodaja je izlaz iz sankcijama opterećenog vlasništva.
- Za građane: Ostaje pitanje da li će cena goriva i energenata zaista biti stabilizovana ili će sve ostati u rukama tržišta.
Zaključak: Arapi sa „koferima para“ mogu privremeno ublažiti Vučićeve probleme, ali to nije garancija stabilnosti niti dokaz prijateljstva. Radi se o čistom biznisu, dok Srbija ostaje u energetskoj zavisnosti od stranih igrača.
