Briselski sporazum iz 2013. godine i francusko-nemački dogovor predstavljaju ključne tačke u procesu redefinisanja odnosa između Srbije i Kosova. Ove odluke su direktno uticale na institucionalne, političke i međunarodne pozicije Kosova, dok su istovremeno postavile Srbiju pred izazov jasne strategije prema budućnosti ovog pitanja.
Briselski sporazum 2013: Ustupci i implikacije
Jedna od najvažnijih tačaka Briselskog sporazuma jeste priznanje ustavno-pravnog poretka Kosova na njegovoj celokupnoj teritoriji, uključujući sever, koji je do tada imao posebnu administrativnu strukturu povezanu sa Srbijom. Ovim sporazumom Srbija je omogućila Prištini da formalizuje svoje institucije na celom Kosovu, čime su postupno ukinute srpske institucije koje su do tada delovale u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom.
Pored toga, Srbija je sporazumom priznala pravo Kosova da učestvuje u regionalnim organizacijama, čime se dodatno ojačao međunarodni legitimitet kosovskih institucija. Povlačenjem Srba iz tih institucija, proces njihovog gašenja je ubrzan, što je rezultiralo sve manjim uticajem Srbije na teritoriji Kosova.
Francusko-nemački dogovor: Priznavanje međunarodnog subjektiviteta Kosova
Druga značajna prekretnica u odnosima Beograda i Prištine dogodila se kroz francusko-nemački sporazum, kojim je Srbija de facto priznala međunarodni subjektivitet Kosova. Ovim sporazumom, Kosovu je omogućeno članstvo u međunarodnim organizacijama, što predstavlja ključan korak ka njegovoj punoj međunarodnoj afirmaciji.
Opozicija u Srbiji i deo stručne javnosti kritikuje ove poteze, ističući da su doneseni bez jasne strategije i konzistentne politike Beograda prema Kosovu. Prema mišljenju Dragiše Mijačića, Srbija je izgubila jasan pravac u svom odnosu prema Kosovu, a aktuelna politika se svodi na reaktivne poteze bez dugoročne vizije.
Lokalni izbori na Kosovu i gašenje srpskih institucija
Oktobar 2025. godine donosi lokalne izbore na Kosovu, što će prema prognozama biti period intenzivnih institucionalnih promena. Kosovske vlasti planiraju da u tom periodu ugase sve preostale srpske institucije koje se finansiraju iz budžeta Srbije. Ovaj potez će dodatno otežati položaj Srba na Kosovu, dok se očekuju veliki politički pritisci kako bi se ubrzao proces potpune integracije severa u kosovski sistem.
Incident u Severnoj Mitrovici i pitanje bezbednosti Srba
Nedavni incident sa srpskim srednjoškolcem u Severnoj Mitrovici ponovo je skrenuo pažnju na pitanje bezbednosti srpske zajednice na Kosovu. Iako je napad izveo jedan policajac, reakcija institucija Kosova na ovaj događaj izazvala je dodatne tenzije. Evropska misija EULEX zatražila je istragu, ali ostaje neizvesno da li će incident imati pravne posledice za policajca.
Ministar Ivica Dačić je najavio nalog za njegovo hapšenje, ali prema mišljenju analitičara, ova odluka ima više simbolički karakter nego realne pravne posledice. Postoji mogućnost da će osumnjičeni preći u centralnu Srbiju, ali ozbiljniji pravni proces protiv njega verovatno neće biti sproveden.
Zaključak: Šta Srbija može dalje?
Iako su poslednje političke odluke značajno oslabile institucionalnu povezanost Srbije sa Kosovom, ostaje pitanje kako će Beograd dalje oblikovati svoju politiku prema ovom regionu. Bez jasne strategije, Srbija se suočava sa velikim izazovima u procesu normalizacije odnosa, dok političke i institucionalne promene na Kosovu vode ka daljoj konsolidaciji njegove međunarodne pozicije.
Kako ti vidiš budućnost odnosa Srbije i Kosova? Imaš li konkretne aspekte koje bi želeo da istražimo detaljnije?
