‘Velika i teška kriza’ – samo se to moglo čuti od zvaničnika u Beogradu od kako je visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini poništio dve antidejtonske odluke iz Banjaluke.Ova ocena došla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji dodao i da se “o tome dalje neće izjašnjavati”.Narodna skupština bh. entiteta Republika Srpska )RS) prethodno je odlučila da se na njenoj teritoriji više neće primenjivati odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika.Na uput RSE kako komentarišu odluke Banjaluke i reakcije visokog predstavnika, te da li planiraju da se uključe u smirivanje situacije nije stigao odgovor iz Vlade Srbije i Predsedništva do zaključenja ovog teksta.Beograd i Banjaluka su 2006. potpisali Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa.Dve decenije kasnije, veze su razvijene u svim pravcima – od zajedničkog praznika “srpskog jedinstva”, preko Zakona o očuvanju ćiriličnog pisma i zajedničkih školskih programa i udžbenika, do saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane.
Šta Vučić može da uradi?Profesor na Regent’s univerzitetu u Londonu Neven Anđelić ocenio je za RSE da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastojati da se ne meša koliko god to bude dugo moguće.
“Kada bude pritisak na njega i od strane većih nacionalista unutar Srbije i iz Republike Srpske da nešto uradi kao pretpostavljeni lider svih Srba, moraće da predstavi sebe kao da nešto radi”, naveo je Anđelić.On, međutim, smatra da Vučić ne može previše da uradi u ovom momentu.”Odnosno može pokušati da na neki način urazumi vodeće ljude u Republici Srpskoj”, kaže Anđelić.Dodaje da je zapadna alijansa zbog situacije u svetu, a prvenstveno u Ukrajini, vrlo pažljiva i da neće ignorisati izazove kao što je nagoveštaj neposlušnosti unutar Bosne i Hercegovine.
Zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu koja je ušla u drugu godinu, vodeće zapadne zemlje postale su osetljivije na izazove stabilnosti u Evropi, poput Bosne i Hercegovine i odnosa Srbije i Kosova.Neven Anđelić sa Regent’s univerziteta u Londonu ocenjuje da je prvenstveni interes Vučića i većine društva u Srbiji da ne moraju još uvek da priznaju činjenicu da je Kosovo posebna država.”S tim u vezi su onda spremni platiti, odnosno isporučiti određenu politiku prema Bosni i Hercegovini, kakva se od njih zahtijeva”, smatra Anđelić.Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine a od 2011. traje dijalog o normalizaciji odnosa koji Beograd i Priština vode pod okriljem Evropske unije.Šta je Vučić rekao?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je u bh. entitetu Republika Srpska u toku velika i teška kriza i rekao da neće dalje da se izjašnjava.On je 2. jula za televiziju Prva naveo da razgovara sa predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom i sa mnogim akterima i ljudima u Republici Srpskoj.”Plašim se da su stranci doneli odluku da idu veoma žestoko”, naveo je Vučić.
Šta je zaoštrilo situaciju?Narodna skupština Republike Srpske odlučila je 27. juna da se odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine više neće primenjivati na teritoriji RS. Predlagači ovog zakona bili su predsednik RS Milorad Dodik, narodni poslanici i Vlada RS.Nešto ranije, 21. juna, Narodna skupština RS odlučila je da se odluke visokog predstavnika neće objavljivati u Službenom glasniku što je uslov da na snagu stupi neki zakon ili odluka postane važeća.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) je 1. jula poništio ove dve antidejtonske odluke Skupštine RS i izmenio Krivični zakon BiH. Izmene Krivičnog zakona BiH se odnose na to da će se radnje kojima se narušava ustavni poredak zemlje tretirati kao krivično delo.Američki Stejt department podržao je visokog predstavnika u poništavanju antidejtonskih zakona RS.Šta je Dodik govorio?Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republika Srpska ponavlja protivustavne stavove. On poručuje da Narodna skupština neće poštovati odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt).”Nećemo prihvatiti nijednu odluku koju je on (Šmit) donio. Ako Tužilaštvo i Sud BiH budu postupali po njegovim odlukama, mi ćemo u RS-u donijeti zakon kojim odbacujemo to tužilaštvo i Sud”, rekao je Dodik.Dodik je to izjavio 2. jula na obeležavanju 81. godišnjice Bitke na Kozari tokom Drugog svetskog rata.
Dodik je u obraćanju medijima rekao i da je moguće da će do kraja godine “Republika Srpska raspisati referendum o važnim pitanjima”. On je, u još jednom potezu secesionističkih napora, rekao da “zasad ne osporava teritorijalni integritet BiH, ali osporava njen suverenitet, jer je on ugrožen”.Dodik je takođe izneo ocenu da je reč o “sinhroniziranom, podlom, osmišljenom napadu na Republiku Srpsku i Srbiju s ciljem da se sruše vlasti.”U ovom trenutku je sinhronizovan napad na mene kao predsjednika Republike Srpske i Vučića kao predsjednika Srbije”, rekao je Dodik.U kakvim su odnosima Vučić i Dodik?Milorad Dodik održava dobre odnose sa vlastima u Srbiji, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao što je održavao i sa prethodnim.Dodik u svojim izjavama ne krije da računa na podršku zvaničnog Beograda za svoje stavove, koji su nailazili na osudu Zapada.Dodik i Vučić održavaju bliske odnose uz povremena zahlađenja, kao što je bio slučaj uoči opštih izbora u BiH u oktobru 2022. na kojima je Dodik izabran za predsednika RS
Dodik je čest gost na Vučićevim zvaničnim događajima. Tako je bio jedan od govornika na mitingu u Beogradu koji je u maju organizovala Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS).Taj miting je bio održan u vreme kada je na poziv dela opozicije na ulice Beograda izlazilo desetine hiljada građana nezadovoljnih reakcijom vlasti na dva masovna ubistva koja su se dogodila u maju.Dodik je sa bine poručio da je došao da pruži podršku Srbiji i na kraju govora poručio: “Živela Srbija, živela Rusija, živela Republika Srpska!”
izvor: RSE
