💼 Trampove „istorijske“ carine stupile na snagu: Srbija među najpogođenijima sa stopom od 35%
Vašington / Beograd, 7. avgust 2025. — Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zvanično je aktivirao paket novih, tzv. “recipročnih” carina na robu iz više desetina zemalja, među kojima se Srbija našla u vrhu liste najpogođenijih, sa stopom od čak 35% A.
Ova odluka predstavlja najveću eskalaciju američke trgovinske politike u poslednjoj deceniji, a njeni efekti mogli bi da izazovu ozbiljne potrese u globalnoj ekonomiji, posebno među zemljama sa slabijim izvoznim kapacitetima.
📊 Ko je najviše pogođen?
Prema zvaničnom spisku koji je objavila Bela kuća, najviše carine uvedene su na robu iz:
Zemlja Nova carinska stopa
Brazil 50%
Laos 40%
Mjanmar 40%
Švajcarska 39%
Irak 35%
Srbija 35%
Bosna i Hercegovina 30%
Indija 25% + dodatna 25%
Tajvan 20%
Tajland 19%
Roba iz 39 zemalja, uključujući članice Evropske unije, podleže carini od 15%, dok su Kanada i Meksiko izuzeti zahvaljujući sporazumu USMCA A.
🗣️ Tramp: “Milijarde dolara upravo pristižu u SAD!”
U objavi na mreži Truth Social, Tramp je izjavio:
“Ponoć je! Milijarde dolara od carina upravo počinju da pristižu u SAD!”
Njegovi ekonomski savetnici tvrde da su prethodne carine već donele preko 100 milijardi dolara poreskih prihoda, bez izazivanja katastrofalne inflacije ili recesije, kako su neki ekonomisti predviđali A.
🇷🇸 Šta to znači za Srbiju?
Srbija, koja je već suočena sa padom izvoza u EU, sada se suočava i sa ozbiljnim barijerama u trgovini sa SAD-om. Najviše pogođeni sektori uključuju:
- Poljoprivredne proizvode
- Mašinsku industriju
- IT opremu i softverske usluge
Privredna komora Srbije upozorava da bi carine mogle ugroziti stotine radnih mesta u izvoznim kompanijama, dok ekonomisti predviđaju pad izvoza u SAD za više od 40% u narednih šest meseci.
🌍 Geopolitički kontekst
Trampova odluka dolazi u trenutku kada SAD pokušava da disciplinuje zemlje koje održavaju trgovinske odnose sa Rusijom, uključujući Indiju, kojoj je uvedena dodatna carina zbog kupovine ruske nafte. Ovaj potez se tumači kao signal da će ekonomski pritisak biti glavno oružje američke spoljne politike u narednim godinama A.
