Evropski parlament (EP) poziva na nezavisnu međunarodnu istragu međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, navodi se u radnom dokumentu oko kog će danas biti nastavljeni pregovori svih političkih grupacija Evropskog parlamenta, radi izrade zajedničkog teksta, a u koji je N1 imao uvid. Očekuje se da će ti pregovori trajati do kasno u veče u sredu.
U nacrtu rezolucije se osuđuju napadi srpskih zvaničnika, a posebno premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića na posmatrače izbora, uključujući poslanike u Evropskom parlamentu i poziva se na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima.
Evropski parlament je, kako se dodaje, duboko zabrinut zbog pokušaja diskreditacije i zastrašivanja posmatrača i poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake da izbegnu bilo kakve dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i da uspostave uslove koji omogućavaju domaćim i međunarodnim posmatračima da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaštite od bilo kakvog nasilja, pretnji, odmazde, štetne diskriminacije i pritisaka.
U dokumentu se oštro osuđuju i nepotkrijepljene tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta, i izražva se žaljenje što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci. Evropski parlament podseća i da je predsednik Srbije posle izbora najavio da će do kraja 2023. godine objaviti pismo o „brutalnom mešanju važne zemlje u izbore” u izborni proces u Srbiji, što se nikada nije dogodilo.
U nacrtu rezolucije se osuđuju napadi srpskih zvaničnika, a posebno premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića na posmatrače izbora, uključujući poslanike u Evropskom parlamentu i poziva se na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima.
Evropski parlament je, kako se dodaje, duboko zabrinut zbog pokušaja diskreditacije i zastrašivanja posmatrača i poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake da izbegnu bilo kakve dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i da uspostave uslove koji omogućavaju domaćim i međunarodnim posmatračima da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaštite od bilo kakvog nasilja, pretnji, odmazde, štetne diskriminacije i pritisaka.
U dokumentu se oštro osuđuju i nepotkrijepljene tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta, i izražva se žaljenje što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci. Evropski parlament podseća i da je predsednik Srbije posle izbora najavio da će do kraja 2023. godine objaviti pismo o „brutalnom mešanju važne zemlje u izbore” u izborni proces u Srbiji, što se nikada nije dogodilo.
Brojni dokazi o neregularnostima koje su uticale na ishod izbora
EP, u radnom dokumentu u koji je N1 imao uvid, žali što su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji održani 17. decembra 2023. godine „odstupili od međunarodnih standarda i opredeljenja za slobodne i poštene izbore“, zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika da bi, kako se dodaje, stekli nepravednu i neopravdanu prednost. Smatraju da se ovi izbori ne mogu smatrati slobodnim i poštenim i izražena je uznemirenost razmerama prevara koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji.
Kako kažu, izborni dan protekao glatko, ali da su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja. EP izražava svoju ozbiljnu zabrinutost zbog tih nepravilnosti i ukupnog izbornog okruženja, koji su pali daleko ispod očekivanih standarda za zemlju kandidata za članstvo u EU.
Podsećaju srpske vlasti da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u srži procesa pristupanja Srbije EU i metodologije pristupanja EU.
Sa ozbiljnom zabrinutošću konstatuju se brojni dokaze koje su prikupili međunarodni i domaći posmatrači koji pokazuju nezakonite aktivnosti koje su dovele do i tokom dana izbora koje su promenile izborni ishod, kritično uticale, posebno na rezultate izbora za grad Beograd i ozbiljno narušile legitimitet izbora parlamentarni izbora.
I izborni uslovi, pored sankcija Rusiji, uslov za nastavak pregovora
U radnom dokumentu se Evropska komisija poziva da izbegava bilo kakvu dalju politiku smirivanja Srbije, i izražava se zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Evropske komisije prema Srbiji, uprkos brojnim optužbama o prevari birača, i otklanja one nedostatke koji su doveli do navoda tokom procesa pridruživanja.
Srpske vlasti se pozivaju da suštinski sarađuju sa OEBS/ODIHR-om, Evropskom unijom i Savetom Evrope i da omoguće inkluzivan proces u obezbeđivanju izbornih prava i sloboda, institucija i procesa, uz učešće domaćih posmatrača izbora i političkih partija. Podseća se i da Srbija dugo godina ne primenjuje preporuke ODIHR-a u vezi sa poboljšanjem izbornih procesa.
Ističe se i da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama u vezi sa EU, ali i ako Srbija u potpunosti primeni preporuke OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.
Evropski parlament poziva Komisiju i Savet da primene stroge uslovljenosti i smanje ili zamrznu sredstva koja su Vladi Srbije obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III ) i druge finansijske instrumente, ukoliko srpske vlasti ne žele da sprovedu ključne izborne preporuke, ili ako nisu voljni da pokrenu nezavisnu međunarodnu istragu o izbornim nepravilnostima, ili ako nalazi ove istrage ukazuju na to da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača.
Pritom se EU poziva da olakša unutrašnji i smisleni dijalog u Srbiji između vlasti i opozicije kako bi se prevazišla trenutna klima duboke političke polarizacije i u tom kontekstu se, kako se ističe, Evropski parlament smatra najpogodnijom institucijom da deluje kao konstruktivan i objektivan posrednik.
U dokumentu se osuđuju odsustvo medijskog pluralizma tokom predizborne kampanje, dezinformacije i obilje neetičkog i pristrasnog medijskog izveštavanja u korist vladajućih stranaka, a sa zabrinutošću se primećuje da je veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlade, što je, kako se upozorava, dovelo do neravnopravnih uslova za opozicione kandidate tokom kampanje. Pritom se, kako se navodi, osuđuje ogromnu eksponiranost predsednika Srbije u javnosti pre i tokom kampanje, brisanjem granice između institucije predsednika, države i političke stranke na vlasti.
U dokumentu se sa zabrinutošću primećuje da je REM objavio samo rezultate praćenja za javni servis i privatne kablovske kanale, ali ne i za privatne nacionalne kanale bliske vladajućoj stranci.
Prestati sa praksom čestih vanrednih izbora
U dokumentu se pozivaju srpske vlasti da obezbede dovoljno demokratskih garancija za održavanje sledećih redovnih lokalnih izbora 2024. godine, kao i budućih izbora, i ističe se da je neprihvatljivo da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ne poštuje osnovne evropske i međunarodne demokratske standarde.
Srpske vlasti se pozivaju da obezbede institucionalna rešenja za prevazilaženje trenutnih problema, na pravilno funkcionisanje parlamenta i vlade, bez stalnog ciklusa kampanja i čestih vanrednih izbora.
Naime, podseća se da su svi, osim jednog srpskog parlamenta, u proteklih 12 godina raspušteni prevremeno uz ocenu da kontinuirani nepotrebni vanredni izbori ne doprinose političkoj stabilnosti.
izvor: n1
