Da li bi Donald Tramp (Trump) mogao da se vrati u Belu kuću? Hoće li neko u Rusiji izazvati Vladimira Putina koji bi mogao da dobije još šest godina vlasti?
Budući da polovina sveta glasa 2024. godine i da oko 30 zemalja bira predsednika, evo pet ključnih izbora koje treba imati u vidu:
Revanš Tramp-Bajden?
Desetine miliona Amerikanaca će 5. novembra izabrati 60. predsednika Sjedinjenih Američkih Država na glasanju koje bi moglo da zadrži aktuelnog Džoa Bajdena (Joe Biden) na vlasti do njegove 86. godine.
Anketa za anketom pokazuje da većina glasača misli da je predsednik iz redova Demokratske partije sklon gafovima prestar da bi bio glavni komandant, uprkos tome što je njegov verovatni rival, bivši predsednik Donald Tramp, sa svojih 77 godina pravi slične greške.
Čini se da će predizbornu kampanju obeležiti dezinformacije, koje potiču od prethodnog njihovog nadmetanja koje se završilo tako što su Trampove pristalice upale na Kapitol kako bi pokušale da spreče potvrdu Bajdenove pobede u Kongresu.
Tramp ulazi u trku za nominaciju Republikanske stranke kao izraziti favorit, uprkos višestrukim krivičnim postupcima koji se nadvijaju nad njim.
Još šest godina Putina?
Vladimir Putin je lider Rusije poslednje 23 godine. Ustav je izmenio 2020. kako bi mogao da teoretski ostane na vlasti do 2036. godine, čime bi potencijalno mogao da vlada duže od Josifa Staljina.
S obzirom na to da je rat u Ukrajini iskoristio za zatvori ili ućutka neistomišljenike i protivnike, male su šanse da će mu neko stati na put u obezbeđivanju još šest godina na martovskim izborima ako se, kako se očekuje, odluči da se kandiduje.
Njegov dugogodišnji neprijatelj Aleksej Navaljni služi kaznu od 19 godina u strogoj kaznenoj koloniji.
Drugi potencijalni izazivač, ukrajinski ratni veteran i nacionalistički bloger Igor Girkin, najavio je nameru da se kandiduje, ali je i on u zatvoru na neodređeno vreme.
Modijeva velika igra moći
Skoro milijardu Indijaca biće pozvano da glasa u periodu od aprila do maja kada najmnogoljudnija nacija sveta izlazi na izbore na kojima premijer Narendra Modi i njegova nacionalistička partija BJP traže treći mandat.
Modijeva politička karijera i uspeh zasnovani su na podršci više od milijardu indijskih Hindusa i na, kako kažu kritičari, raspirivanju neprijateljskih osećanja prema velikoj muslimanskoj manjini u zemlji.
Uprkos gušenju građanskih sloboda tokom njegovog mandata, Modi je pred izbore očigledan favorit i njegove pristalice mu pripisuju zasluge za jačanje položaja zemlje na globalnoj sceni.
Na najvećim svetskim transnacionalnim izborima u junu će više od 400 miliona birača s pravom glasa iz 27 zemalja Evropske unije birati 720 članova Evropskog parlamenta koji odlučuje o pitanjima koja se kreću od naplate računa za mobilne telefone u romingu do privatnosti onlajn podataka.
Glasanje će biti test podrške desničarskim populistima, koji su dobili vetar u leđa posle pobede na nedavnim izborima u Holandiji antiislamske i anti-EU Partije za slobodu Gerta Vildersa (Geert Wilders), kao i prošlogodišnjom pobedom krajnje desne Braće Italije premijerke Đorđe Meloni (Giorgia Meloni).
Pozdravljajući pobedu Vildersa, poslanik Žordan Bardela (Jordan Bardella) u Evropskom parlamentu iz krajnje desne francuske partije Nacionalno okupljanje napisao je na Fejsbuku (Facebook): “Dajte jun 2024!”
Prva žena na čelu Meksika?
Bivša levičarska gradonačelnica glavnog grada i poslovna žena autohtonih korena nadmeću se u predsedničkoj trci kojom bi mogle da uđu u istoriju Meksika ako posle glasanja u junu neka od njih postane prva žena na čelu zemlje s tradicijom mačizma.
Bivša gradonačelnica grada Meksiko Klaudija Šejnbaum (Claudia Sheinbaum) kandiduje se u ime partije Morena odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.
Izvor : RSE
